Volim da na ovom blogu pokažem dobar primer, zanimljivu ideju, efektnu realizaciju. Naravno nebitno je da li sam to radio ja i moji momci i za naše klijente ili je radio neko drugi za svoje klijente. Mislim da je neophodno da se stalno inspirišemo međusobno, da edukujemo klijente i da ih informišemo o načinima na koje internet, a društvene mreže posebno, mogu da se iskoriste u komunikaciji.
Kampanju koju vam danas predstavljam osmislile su i realizovale agencija Idea+ i digitalna agencija Ellecta Interactive. Meni je zapao za oko tvit koji je govorio o vezi, odnosno prelivanju takmičenja iz virtuelnog (sa Fejsa) u realan prostor (takmičenje u stonom fudbalu u klubovima u nekoliko gradova). Sem ideje i realizacije obratite pažnju i na način na koji se ova akcija prezentovana, posebno što se pokazivanja efekata tiče. Uživajte!
Agencija Idea+ osnovana je 1991. godine a od 1994. posluje i u Makedoniji. Agencija ima preko 30 zaposlenih sa sedištem u Beogradu. Karakteristika ove agencije je što klijenti dugo ostaju kod njih pa im je na primer McDonalds klijent preko 15 godina, Ferero 14, Knjaz Miloš im je bio klijent preko 10 godina. Pored Carlsberg za koji realizuju različite projekte aktuelni klijenti su im: Philip Morris, McDonalds, Jaffa AD Crvenka, NIKE, Ferrero, Nestle i mnogi drugi.
Ellecta Interactive je nezavisna full-service digitalna agencija koja pruža integrisanu uslugu strateškog planiranja, vođenja kampanja na digitalnim medijima i produkcije digitalnog sadržaja za web i mobilne kanale.
Svačega smo se nagledali u proteklih par meseci na domaćem internetu u vezi sa izborima koji su danas održani. Mnogo toga je rečeno a verujem da će se tek analizirati i svoditi računi. Ova kampanja je bila specifična po korišćenju interneta u obimu i na načine kao nikada do sada. Mislim da je to posledica kombinacije tri faktora:
penetracija interneta je po nekim pokazateljima dostigla 50% a najveći skok se desio upravo u periodu od proteklih do ovih izbora,
društvne mreže, a posebno Fejsbuk, su postale ekstremno popularne i korišćene dok su novinari počeli da prenose u štampana izdanja izjave poznatih sa Tvitera,
porasla je i počela da se bavi politikom generacija koja je krenula u osnovnu školu kada je internet došao u Srbiju.
Nisu naravno svi pokazali isti entuzijazam, znanje i želju da se upuste u internet kampanjisanje. Kad bolje razmislim nekako ispada da ga je trećina stranaka ponovo ignorisala, trećina koristila na stari i prevaziđeni advertajzerski način po metodi “lansiraj novi sajt, udri po banerima i na Fejs kači saopštenja press službe” a jedna trećina se baš potrudila.
Dosta sam u poslednjih par nedelje govorio za razne medije na temu korišćenja interneta u predizbornoj kampanji. Verovatno je tome doprineo moj opšte poznati profesionalno neutralan stav sa jedne i dobra upućenost ko, kako i šta radi sa druge strane. Ima nekog značaja valjda i to što ponešto znam o online komunikaciji. Od tih intervjua izdvajam ovaj na radiju B92, kod Baneta u Zaokruživanju. Zoza Stanković i ja smo rekapitulirali proteklih nekoliko nedеlja/meseci a zgodan je format da se presluša.
Sve u svemu moglo je i bolje ali sam prezadovoljan i ovim što sam u proteklih osam meseci video uz napomenu da je bilo i te kako neprimerenih izleta koji mogu da se okarakterišu kao u najmanju ruku neukusni. Takvi smo kakvi smo, nije internet tome kriv. Pošto se upravo zatvaraju birališta red je da se proglase pobednici.
Ovo je potpuno lična i samim tim naravno neobjektivna rang lista pobednika izbora #2012 bar kada je veb u pitanju:
Ovaj servis za prikupljanje bitnih objava sa news i info sajtova i praćenje komentara koristilo je osam, što večih što manjih partija.
4. Oglasi na FB i Google Add Sense
Poslednjih mesec i po dana pred Đurđevdan masovno su i mahom neselektivno korišćeni. Primenjivana je tehnika “polivanje” kada je Google u pitanju i “ko će više fanova privući” varijanta pumpanja FB strana.
Zahvaljujući dobrim delom i izbornoj groznici izbio na prvo do trećeg mesta među najposećenijim sajtovima (kako ko meri). Korišćen kao ubojito oružije onih koju su išli putem tzv. “prljave kampanje” ali i kao bitan ventil za pražnjenje frustracija pobednika ovogodišnjih izbora.
2. Tviter
Ni beznačajnijeg, po broju korisnika, veb servisa ni veće buke oko njega. “Fenomenu Tviter” u Srbiji su podjednako doprinele poznate ličnosti (računajući tu naravno i političare) koji su našli još jedan kanal da dospeju u tabloide i novinari tabloida koji su našli način da dođu do poznatih. Posle izbora sledi mu značajan pad popularnosti.
1. Veb timovi URS-a i Naprednjaka
Radili su sa puno strasti, uporno i posvećeno još od jeseni. Realno su jedini (uz možda Zelene i Dveri kojima je ovo bio i jedini stvarno dostupan kanal i SPS koji je imaliorlo dobar dizajn ali su prekasno krenuli – pa ispadaju iz konkurencije) koji su pokapirali čemu veb može i treba da služi i kako potencijalni glasači mogu da se okupe, informišu i animiraju na njemu.
Veb tim SNS-a se istakao u raznim načinima (neki mi se lično ne dopadaju ali ne mogu 100% da tvrdim da stoje iza njih) animiranja simpatizera uz oslanjanje na viralne sadržaje. “Sigurni veb glas” (1:1 komunikacija na društvenim mrežama sa korisnicima za koje posle dužeg praćenja ocene da bi im mogli biti podrška) je njihov doprinos online političkoj borbi.
URS je na online delu kampanje radio dugo (od septembra), planski i posvećeno uz dosta kreiranja originalnih materijala, inovacije (Dinkićeva obraćanja fanovima) i odgovarajuće budžete za oglašavanje raspoređene na duži vremenski period.
A pravi pobednik je naravno njegovo veličanstvo
0. korisnik interneta
Izmrcvaren svakodnevnicom, smoren lažima i obećanjima, depresivno-euforično-nezainteresovano-hiperaktivni korisnik interneta nalazio je na njemu i izvor frustracija ali i ventil. Uz gomilu “šuma” nastali su neki zaista sjajni radovi od kojih su dva poslužila za ilustraciju ovog teksta.
Da sam na mesto političara dobro bih analizirao poruke takvih radova a na osnovu vrlo jednostavnog teksta koji se zove “Ko će nastaviti da tvituje i komunicira na Fejsu i 7. maja ujutru” znaćemo ko je i šta shvatio.
Lepo naš narod kaže: “Obećanje – ludom radovanje!”. Proteklih mesec i po dana naslušali smo se obećanja političara koja su davali u još jednoj jurnjavi ka mestu u Vladi, poslaničkim mandatima i mestima u upravnim odborima.
Jel’ verujete predizbornim obećanjima političara? Da li zaista mislite da će se političari potruditi da urade mnogo za vas? Da li ste sigurni da će političari uraditi ono što su nam obećavali proteklih mesec i po? Jeste li zaista toliko očajni, bez nade i energije da stavljate svoju sudbinu u ruke ljudi koji su mahom manje kvalitetni od vas? Koliko ste se puta u zadnjih mesec i po dana zapitali: “Šta bre ti imaš da mi rešavaš pitanje posla, plate, sigurnosti u budućnosti?” slušajući predizborne bajke.
Snaga je u nama. Imamo moć i sposobni smo samo što većina nas to još nije, a pitanje je i hoće li ikada otkriti. Men i je trebalo 45 godina i dolazak na ivicu (u bukvalnom smislu) da je otkrijem. I dobro mi je. Ako ne verujete meni da nije potreban ni sistem, ni političari ni partije da bi se pobrinuli o vama nego da treba svoju sudbinu da uzmemo u svoj ruke poslušajmo u ovo predvečerje pred veliki okršaj na političkoj sceni [za koji me iskreno blago zabole] nesumljivo najbolju priču o veri u sebe i uspehu u veb poslovanju Srbiji. Priču o Infostudu!
Na moja pitanja su odgovarale Branislava Gajić, direktorka i Olja Šećerov, menadžerka za ljudske resurse.
Brano, sigurno si zadovoljna jer se od mladalačkog entuzijazma razvila ozbiljna firma?
Skroz sam zadovoljna. J Posebno kada se setim da smo počeli kao grupica entuzijasta, tada mahom još studenata, koja je za Infostud radila od kuće i o svom trošku, a finansije za život sticala kroz druge poslove. Vremenom smo okrenuli drugi list i počeli ozbiljno da se bavimo prodajom i da gradimo biznis umesto da pravimo samo sajt. Počeli smo da zapošljavamo ljude i da se širimo poslovanje i sa početne oblasti visokog obrazovanja, prešli smo i na oblast zapošljavanja. Potom su došle i prve akvizicije drugih sajtova kao što su www.polovniautomobili.com i www.putovanja.info, a prošle godine i www.internet-prodaja-guma.com. Dakle, od onog studentskog početka do danas, kada imamo 9 sajtova, prošlo je već 12 godina. Vreme stvarno leti. J
Da li ste imali i pogrešnih poslovnih poteza?
Naravno, jedan od njih je na primer bio kada smo u jednom trenutku napravili društvenu zajednicu zujanje.com i onda je u relativno kratkom roku zatvorili, iako je sajt imao prilično dobar start. Jednostavno nismo se tu pronašli i odlučilli smo da se ipak držimo oblasti za koje imamo poslovnog i tehničkog znanja. Međutim, to je svakako bila korisna pouka za nas i mislim da je i dobro što nismo nastavili da se razvijamo u tom pravcu. Nekad jednostavno treba progutati knedlu i uraditi pravu stvar.
Vremenom ste postali zanimljivi stranim investitorima?
Da, u međuvremenu smo ostvarili partnerstvo sa britanskom međunarodnom korporacijom Daily Mail and General Trust, koja je postala manjinski suvlasnik 25% naše firme. Ipak, razvoj Infostuda se uvek finansirao čisto iz sopstvenih izvora i zbog toga mi je jako drago i mirno spavam J iako to nosi i ogromnu odgovornost.
Neki vas nazivaju srpskim Guglom?
Da, i to nam prija. Ljudi nas znaju , između ostalog, i po dobroj atmosferi u timu, opuštenoj komunikaciji i jako sam zadovoljna što smo, i sa rastom broja ljudi u firmi, uspeli da zadržimo taj dobar osećaj. Trudimo se da zaposlenima, koji mnogo rade, pružimo dobre radne uslove ali i što više beneficija van radnog vremena. Svake godine obezbeđeni su im detaljni lekarski pregledi na koje mogu da idu ukoliko žele.
Takođe, volimo sport pa smo našim kolegama iznajmili termine za fudbal a koleginicama za trčanje i odbojku. Često svi zajedno idemo na kuglanje ili planinarenje, a dobro se snalazimo i u kafanama J. Besplatna masaža je jedna od mojih omiljenih beneficija za zaposlene (i ja je koristim svakog meseca J), a jako mi je drago i što dotiramo troškove jaslica mladim roditeljima u Infostudu.
Inače, svake godine radimo istraživanje zadovoljstva zaposlenih jer su nam važne povratne informacije koje dobijamo od njih. Tako i na sebi sprovodimo naš projekat pod nazivom „Najbolji poslodavac” koji svake godine radimo i za druge firme.
Ipak, želim da naglasim da za razvoj firme svo ovo ipak nije dovoljno samo po sebi i smatram da je za Infostud ključan princip – manje priče, više rada, odnosno fokus na rezultate i ciljeve. Ovo se može videti i u našim vrednostima i principima rada, gde se prvenstveno ističu razvoj, rezultati i kvalitet. A bez tima koji voli da radi u Infostudu, i tu se oseća dobro, rezultata ne bi bilo.
Takva poslovna filozofija očigledno daje rezultate?
Upravo. Zato smo i ponosni recimo na poslednje istraživanje Gemiusa, koje kaže da je sajt polovniautomobili.com, koji smo preuzeli 2008, danas četvrti najposećeniji sajt u Srbiji i sajt sa najvećim brojem pregledanih strana mesečno. J Kao i na to da poslovi.infostud.com, iako naš najveći biznis, nije jedini izvor naših prihoda te da smo sada mnogo stabilniji kao firma jer imamo više profitabilnih biznisa. Puno je tu bilo truda i zalaganja da bi se sve to postiglo.
Olja, gde dajete oglase za posao Da li koristite regrutere, agencije…?
Oglase za posao objavljujemo na našem sajtu za zapošljavanje poslovi.infostud.com i to nam je dovoljno J Takođe, tu je i bogata baza biografija tog sajta koju takođe koristimo. Ti izvori nam daju veliki broj kvalitetnih kandidata koji su u igri za poziciju u našoj firmi. Dalji proces selekcije organizujemo i vodimo sami, unutar firme, prema već ustaljenim pravilima.
Takođe, stalno imamo otvorene konkurse za praksu koja je sjajna prilika za mlade ljude kojima nedostaje radno iskustvo i koji žele da upoznaju način funckionisanja jednog profesionalnog tima. Neki od najboljih praktikanata su kasnije dobili i posao kod nas i danas su to naše sjajne kolege J
Šta je bitno kod novih zaposlenih, kako teče proces odabira?
Važno je da su vredni, odgovorni i da generalno imaju pozitivan stav prema životu. Bitno nam je i da su spremni na stalno usavršavanje i na to stalno mislimo. Prošle godine, na primer, u obuku zaposlenih uložili smo oko 25.000 evra.
Samom procesu odabira pristupamo veoma ozbiljno i do sada je to dalo dobre rezultate. Možemo se pohvaliti da nismo puno grešili u izboru ljudi J Prilično smo detaljni i, nakon testiranja, kandidati obično prođu još 3 kruga intervjua dok izaberemo najboljeg. Zvuči kao dosta truda, ali se isplati J
Koliko trenutno imate zaposlenih?
U Infostud grupaciji trenutno radi 80 zaposlenih, najviše u Subotici, zatim u Beogradu, a imamo kolege i u Novom Sadu i Kragujevcu. Prosek godina je 31. Ekipa je prilično mlada, ali se sa ponosom hvalimo da imamo 12-oro dece, plus 2 bebe i 5 beba na putu J
Bila je nedelja kasno uveče pre jedno dvadesetak dana kad mi je Petko poslao ovakav SMS: “Budite ujutru u pola 9 na OVM pumpi na ulasku u Beograd iz Novog Sada, Mađari dolaze, imaćemo tamo sastanak”. “#wtf sastanak na bezinskoj pumpi”, pomislih, “k’o da mi iz agencije Homepage radimo heroin a ne onlajn komunikaciju sa naglaskom na društvene mrežе ”.
U svetu digitalnih nomada ovakve akcije su normalne. Idemo za poslom i u susret njemu. Simboli moći materijalizovani u glomaznim i bahatim poslovnim zgradurinama u betonu, čeliku i staklu (sa mermerom pride) primereni su prošlom veku. Ne krijemo se iz fasada, odela i kravata. Naš kapital je u našim glavama i na bankovnim računima. Našu moć iskazujemo kroz linkove na poslove koje smo uradili. Google je mera naše reputacije. Amin!
Poseta partnerskih digitalnih nomada iz agencije Carnation bila je uzrokovana pitchom [pozivni konkurs za odabir agencije sa kojom će se sarađivati] čije rezultate još čekamo. Znamo se iz virtuelnog prostora, upoznali smo se F2F i krenuli da sarađujemo. Jednostavno je, sve je na vebu. Nema prevare. Juče smo dogovorili i prvi zajednički posao. Ovih dana prolazimo kroz dvadesetak strana ugovora u međusobnoj saradnji. Ako smo neformalni nismo neposlovni. U međuvremenu formira se kancelarija Carnationa u Beogradu i zapošljavaju developeri i digitalni dizajneri.
To što smo u priči sa njima ne znači da nismo otvoreni za saradnju sa drugim digitalnim agencijama i pojedincima. “Puzzle princip poslovanja” ne dozvoljava stege i ograničenja. Moja ruka je svima pružena. Juče sam prebacio posao na razvoju iPhone aplikacija za američko trište momcima koje sam upoznao preko Fejsa. Uostalom Petko i ja smo se upoznali preko blogova.
Narednih šest slajdova pokazuje šta nam je činiti. Možemo da se koljemo za 1.000 EUR ukopani u svoje busije a možemo i zajedničkim naporom da razvijemo tržište digitalnog marketinga. Samo 1% prelivanja iz oflajna obezbeđuje nam dodatnih oko četiri miliona EUR ili dovoljno posla za četiri do pet agencija srednje veličine sa pedesetak ljudi ukupno. Mi smo to ukapirali.
Manifestacija East Weekend Fest 2012 biće održana 12. i 13. maj 2012. Njena specifičnost je okupljanje šarolikog društva u svojim oblastima poznatih ličnosti iz najrazličitijih sfera života, rada i aktivizma koje sve spaja intenzivno korišćenje interneta.
O predstojećem događaju govori Siniša Lađević iz Borskog udruženja Istok koje je organizator.
Bor je za godinu dana dobio dve veoma zapažene manifestacije koje okupljaju veliki broj internet korisnika, javnih ličnosti uz prisustvo i pomoć predstavnika borske internet zajednice koja slovi za jednu od najjačih u Srbiji.
Siniša Lađević:
Tako je, za veoma kratko vreme uspeli smo da organizujemo i Svetu, malo detaljnije predstavimo borsku internet zajednicu, koja je i pre toga bila jaka i aktivna. Negde u septembru 2010. godine ideja o stvaranju prepoznatljive borske manifestcije, koja će svojim programom i odabirom učesnika jasno nagoveštavati mogućnost širenja na više polja. Osnovno i jedino polje sa kojeg smo mogli da krenemo, bez previše oslonca u institucijama i gradskoj upravi, bilo je u aktiviranju što većeg broja blogera i internet korisnika, koji su svojim radom uticali na dosta toga što se u gradu dešavalo.
Oni su posećivali druge manifestacije, pisali veliki broj aktuelnih tekstova i na taj način širili pozitivnu sliku o gradu koji su uglavnom smatrali gotovo zaboravljenim i napuštenim, da ne kažem propalim. Osnovano je Udruženje ISTOK, donešene su neke odluke , zacrtani pravci rada i uz čist entuzijazam, ne znajući kako će sve to ispasti krenuli smo u osvajanje medijskog prostora, animiranje spozora i učesnika, koji će nam pomoći da grad Bor generalno dobije drugačiju medijsku sliku.
7 i 8 maja 2011 održan je prvi „East Weekend Fest“?
Siniša Lađević:
Uz pomoć jednog od prvih ljudi borske internet zajednice koji je prihvatio našu ideju održali smo nekoliko konsultacija i oformljen je organizacioni odbor „East Weekend Fest“. Izvršni direktor te prve manifestacije, član Upravnog odbora udruženja, bio je Zoran Stanković koji je presudno uticao da veliki broj ljudi iz Srbije i okruženja sazna za našu ideju i napravljen je prvi program koji smo prezentovali. Nekako ubrzo posle toga počeli su stidljivo da se javljaju i sponzori. Ideja da se u našem sponzorskom timu vežemo za grad i institucije kulture nije baš naišla na razumevanje ali nismo previše razmišljali o tome, znajući da je aktuelna situacija nametala da prioriteti budu na rešavanju nekih drugih problema u jeku velike krize koja je pokazala svoje lice u najsnažnijem obliku.
Internecionalana manifestacija… učestvovali su gosti iz Rumunije?
Siniša Lađević:
Na prvom „East Weekend Fest“ – u učestvovali su predstavnici rumunske internet zajednice, ugostili smo blogere i tviterase iz Srbije i Hrvatske i paradoks tog skupa je da su mnogi spontano dolazili po informaciji koja je kružila društvenim mrežama.
Svakako jedan od ljudi koji je takođe, doduše iz prikrajka pomagao, a što nikako ne umanjuje njegov doprinos, bio je i gospodin Zoran Torbica koji je na manifestaciju doveo veliki broj ličnosti koje će kasnije postati stalni učesnici i sponzori. Savakako ne smem nikako propustiti da naglasim da su je pored RTB Bor, Regionalane televizije Bor, Hotela ALBO i SO Bor, koji su od početka svako u granicama svojih mogućnosti, uz naše ideje , primetno veliko angažovanje Digitalne agende, RNIDS-a , INFOSTUD-a, ali i uglednih pojedinaca bez kojih naši napori ne bi imali toliku medijsku moć, a to su Gordana Čomić, podpredsednica Narodne Skupštine Srbije, Branislav Lečić, glumac, Miloje Sekulić, Slobodan Marković, Danica Radišić, Veselin Jevrosimović i mnogi drugi.
Možda je ipak najznačajnije napomenuti da je na prvom „East Weekend Fest“-u Srpska Pravoslavna Crkva, po prvi put učestvovala na jednom IT skupu, temom „Crkva i internet“.
Ocene te prve manifestacije kao i kritike iznenadile su mnoge a i vas u Udruženju ISTOK.
Siniša Lađević:
U svakom slučaju nismo očekivali tako snažan odjek i posećenost, jer smo krenuli sa realnih osnova, znajući da se samo dugoročnim radom i konstantnim angažovanjem kroz više godina dolazi do nečega što se zove uspeh.
Napraviti po prvi put IT skup i izazvati toliku medijsku pažnju bilo nam je sasvim dovoljno ali- eto ispalo je i bolje od toga. Naš medijski sponzor E-TV je svaki minut manifestacije zabeležio pa nije loše pogledati neke od panela na http://www.live-e.tv/dogadjaji/east-weekend-fest-2011
„BorNET“ je za razliku od „East Weekend Fest“-a posvećen isključivo borskim problemima?
Siniša Lađević:
Donekle. „Regionalni radno – prijateljski susreti internet korisnika“ kao opisni naziv manifestcije „East Weekend Fest“, zamenili smo i suzili na „Borski susreti internet korisnika“ pokrenuvši manifestaciju „ BorNET“ i u okviru nje pokušali da sa sličnom ekipom gostiju i učesnika pričamo o gradu i problemima u njemu. Bilo je govora o ekologiji, problemima u kulturi, ali i o poremećaju sistema vrednosti u društvu.
Predstavili smo softverska rešenja COMTRADE-a, i bavili se analizom korišćenja društvenih mreža u politici, a i te panel diskusije možete videti na http://www.live-e.tv/dogadjaji/bornet-2011 . U svakom slučaju u predstojećem periodu granica će biti jasnija i BorNET će se sve više okretati gradu i aktuelnim pitanjima o kojima će pričati ljudi iz Bora ali i oni koji mogu da pomognu, posavetuju i upute nas kako ih najbrže i najbezbolnije rešiti.
Kako ste došli na ideju da posle velikog uspeha majske manifestacije krenete u organizaciju još jednog tematski sličnog skupa? Da li ste razmišljali da bi to možda bilo previše za jednu kalendarsku godinu ili za jedan mali grad kakav je Bor?
Siniša Lađević:
To je malo komplikovano objasniti, ali ukratko je dovoljno reći da smo kao Udruženje aplicirali na jednom konkursu gde jednostavno nismo prošli, jer nismo ispunjavali sve uslove koje je konkurs podrazumevao. Već smo imenovali projekat i posle saznanja da od sredstava za to neće biti, nismo želeli da napustimo tu ideju već se vratili na početak i korak po korak, od sponzora do sponzora došli do „BorNET“ manifestacije koja je po mnogima bila sadržajnija i uspešnija i od prvenca „East Weekend Fest“-a.
Pitanje koje se nameće: Kako ste uspeli da okupite ličnosti tog profila, jer koliko vidimo u programu ovogodišnjeg „East Weekend Fest“ –a veliki broj njih će po treći put doći u Bor 12 i 13 maja. Isto pitanje važi i za sponzore.
Siniša Lađević:
Kontakte sa svim tim ljudima ostvarili smo svi mi iz Udruženja zajedno, ja sam samo bio najpričljiviji i najuporniji. Nekolicinu sam poznavao od ranije, pa sam imao pomalo nezahvalni zadatak da ih „ubedim“ da dođu- pogotovo prvi put, a kasnije je bilo lakše. Kažem nezahvalan zadatak, misleći na to, da je još uvek teško animirati ljude da učestvuju na skupu ovakvog sadržaja u vreme ekonomske krize i političkih previranja a uoči predstojećih izbora na svim nivoima.
Ekipa je sve brojnija, svaki put pored programa se kvalitetno družimo i mislim da će se to lepo razvijati. Ove godine moći ćete da se družite i sa Isidorom Bjelicom, Milanom Jovanovićem Strongamanom, grupom GORIBOR, Pajom Vučkovićem a sve učesnike možete pogledati na http://istok.org.rs/blog/ucesnici-ewf-2012/ . Mislim da je dobro pogledati i stranicu SPONZORI http://istok.org.rs/blog/sponzori-ewf-2012/ .
Da li je teško zaobići politiku i očuvati neutralnost pri organizaciji javnih IT skupva, jer su neki od učesnika pripradnici političkih partija, naročito zbog toga što su svi oni u kampanji uoči ali i za vreme održavanja ovogodišnjeg , drugog po redu „East Weekend Fest“-a.
Siniša Lađević:
Svi naši gosti, predavači, učesnici i sponzorski predstavnici, dolaze na manifestaciju kao korisnici interneta i nema nikakve političke promocije, obeležja a najmanje priče o politici. Uglavnom se i oslovljavamo i komuniciramo po imanima sa društvenih mreža, ipak svakako da smo znali da je samo prisustvo na manifestciji recimo Gordane Čomić, Olivera Dulića, Vladimira Pavićevića, Mlađana Dinkića, ili Jorgovanke Tabaković, određena promocija pa smo se trudili da imamo predstavnike svih političkih partija. To što nekih od parlamentarnih ili onih novonastalih nema, ne znači da ih nismo pozivali već da ili nemaju šta da kažu ili ne vide potrebu za učešćem na ovakvim skupovima.
Novine na majskoj manifestaciji 2012?
Siniša Lađević:
Kao što je i zamišljeno, manifestacija se polako širi po oblastima, pa ćemo ove godine imati veliki muzički koncert, uveče prvog dana manifestacije, na kojem će glavni deo pripasti grupi GORIBOR,a tu će biti i Ljuba Ninković, Paja Vučković, mladi borski bendovi i učenici srednjih i visokih muzičkih škola širom Srbije i Evrope a koji potiču iz Bora.
Druga novina je vezana za organizovani obilazak grada i nekih turističkih lokaliteta, gde ćemo prikazati prirodne lepote u neposrednoj blizini grada, koje pržaju mogućnosti za razvoj svih segmenata turizma.
Novo je i to da je Turistička organizacija uvrstila obe manifestacije u turističku ponudu, a Skupština opštine Bor postala Generalni pokrovitelj naših manifestacija, i osnovala organizacioni odbor koji će pomagati u organizaciji i realizaciji manifestacija Udruženja ISTOK.
I na kraju, suočeni sa problemom obezbeđenja LIVE stream prenosa i prezauzetošću ekipa E-TV, internet televizije odlučili smo da organizujemo to nekako sami. Naš stalni saradnik i sponzor Telekom Srbija će dati najkvalitetniju konekciju a Regionalna televizija Bor će biti realizator prenosa koji će ići i iz Hotela ALBO, gde će biti održan IT skup ali i sa lokacije ispred Doma kulture odakle ćemo u čitav Svet poslati sliku velikog muzičkog koncerta.
Tehnička služba Regionalne televizije Bor obezbediće dovoljan broj kamera, i sve potrebno za jedan kvalitetan i moderan prenos koji bi trebao bar da podseti na novogodišnji koncert koji je održao Zdravko Čolić u Boru.
Online servis PR objave služi distribuciji saopštenja u formi kakvim ih napravite (postoje naravno pravila šta se sme a šta ne).
I to je to. Mesto gde objavite svoju objavu, tagujete je (opišete ključnim rečima), okačite i fotke uz nju i čekate da je mediji pokupe. To nije zamena za PR agenciju, službu ili odeljenje. To im nije čak ni konkurencija. To je so call newswire servis, alat koji one treba da koriste da bi povećale efekte svog rada.
Možda neki novinar svrati i pokupi vašu vest, ako ga zanima. “Što bi se sa tim smarala-smarao kad ne mogu posle da pozovem novinara da pitam hoće li da objavi moje saopštenje i da ga podsetim da mu se moj klijent oglašava?”, zapitaće se možda neko. To je legitimno razmišljanje samo ne zaboravite jednu stvar. Kada pišete i objavljujete za veb vi to radite i za ljude ali i za agregatore i pretraživače.
Konkretno u ovom slučaju vest da je servis za monitoring online medija Naslovi interent kliping među posećene, relevatne i kvalitetne medije sa originalnim sadržajima koje prati uvrsti o Telegraf-.rs objavljena na PRobjavama donela je sedam zahteva za probni period korišćenja i tri nova klijenta. Tri po tri, …posao PR-a je podrška poslovanju, online PR-a takođe.
Povremeno sam u situaciji da moram potencijalnim klijentima da objašnjavam zašto bi trebalo da budu prisutni na društvenim medijima i mrežama. Da se razumemo u pitanju su kompanije i jedino što ih zanima su kupci-potrošači. Što je sasvim OK.
U tim trenucima koristim poučnu priču o načinu na koji lavovi love.
Ovu sjajnu sliku porodice lavova sam ukrao odavde.
Istina ne love lavovi nego lavice ali sada to baš i nije toliko bitno. Ukratko ne pada im na pamet na jurcaju po savani za plenom. Vrućina, prašina, brze antilope… očas bi se smorli, dehidrirali. Ovako oni koriste taktiku “Pojilište”. Pronađu retka mesta u savani gde ima vode i gde plen mora da dođe. Tu je obično i neko drvo pa je zgodno da zalegnu u hladovinu i čekaju ga. Kada se antilope okupe oni onda ocene one koje su im zgodne (segmentacija tržiša) i napadaju. Izvinjavam se na nedostatku suptilnosti u ovom prikazu ali za biznis su potrošači lovina. OK dobijemo i lepu veliku i šarenu kesu.
I to vam je to. Ništa posebno mudro. Ljudi koji imaju više novca i mlađi su (više i opuštenije troše) pa su samim tim i jako dobra ciljna grupa su u Srbiji mahom na društvenim mrežama, čitaj Fejsbuk. Prosto. Da naravno, postoje i strategije koje će na mnogo strana opisati ovo što sam vam upravo rekao. Šalu na stranu so call “strateški pristup komunikaciji” se podrazumeva (i stvarno je krajnje vreme da napišem tekst i o tome). Mesecima već lovim po vebu sliku kojom bi da ga ilustrujem ali nikako da mi se posreći.
Sada se lepo zavalite, opustite i pogledajte ovaj, istina malo stariji, ali vrlo poučan film.
Ako se na neki način bavite komunikacijom verujem da vam nije promakla gornja analiza koju je nedavno objavila koleginica Sandra Kravić. Za sve nas koji se bavimo ovim poslom je dobro što se ova analiza pojavila. Uz čestitke Sandri na trudu kao mali znak zahvalnosti ali i podsticaj i drugim koleginicama i kolegama da učine napor na animiranju potencijalnih klijenata da se više okrenu internetu i društvenim mrežama objavljujem Sandrino najnovije istraživanje i kratak intervju sa njom.
Kako je nastalo interesovanje za analizu prisustva na društvenim mrežama banaka koje posluju u Srbiji?
U sklopu istraživanja za klijenta, krajem avgusta prošle godine, radila sam i istraživanje da li banke u Srbiji koriste društvene mreže. Obzirom da je stanje bilo najblaže rečeno zabrinjavajuće, odlučila sam i da objavim “suve podatke” tog istraživanja i dam svoje mišljenje zbog čega bi banke trebalo da porazmisle o većem angažovanju na tom polju.
Zašto bi banke trebalo da budu prisutne na društvenim mrežama?
Kao što sam iznela u tom tekstu: “(…) razlog zbog kojeg je neophodno da budu prisutne na društvenim mrežama (…) je zapravo osnova odnosa klijent-banka: poverenje. Ako su otvorenije prema svojim klijentima, ako klijenti znaju da slobodno i javno mogu da kažu kakav problem imaju, a da će banka uraditi sve da se taj problem reši – kako ne bi izazvala lavinu negativnih komentara, te negativan publicitet – a na kraju krajeva i ako osete taj lični pristup ljudi koji stoje iza tih naloga, biće im mnogo lakše da grade reputaciju na poverenju i da grade armije zadovoljnih klijenata.”
Nakon te prve analize nastala je sada već serija analiza, kakvo je stanje bilo u novembru, a kakvo je sad u martu?
Povod za drugu analizu je bio tzv. Mesec štednje, a treći deo (druga prezentacija) je već bio očekivan, bez posebnog povoda, osim davanja kontinuiranog pregleda. U prvoj uporednoj analizi dva perioda, rađenoj u novembru, vidi se rast fanova na Fejsbuku / pratioca na Tviteru – ali ništa drastično, i ništa što iskače iz očekivanih tokova, obzirom da raste upotreba ovih društvenim mreža – odnosno, broj korisnika. Osim ERSTE banke, koja kontinuirano radi na svom celokupnom online prisustvu, nijedna banka nije posebno posvećivala pažnju ovom segmentu komunikacije.
U martu je već prikazano drugo stanje: banka Inteza je otvorila zvaničnu Fejsbuk fan stranicu i za otprilike mesec dana prestigla brojku od 20.000 fanova – dok fanovi svih drugih banaka zajedno čine tek malo više od poovine tog broja. Ovo i nije iznenađujuće, obzirom da je banka Inteza prva po veličini aktive u Srbiji. Hipo Alpe Adria banka je takođe imala Takođe, AIK banka je kroz akcije putem Fejsbuka aktivirala svoje fanove i pratioce i stigla do trećeg mesta po broju fanova.
Predviđanja rezultata sledeće analize?
Sledeća analiza će biti rađena za potrebe konferencije E Trgovina (25.-27.04., Palić), što znači da neće biti dat tromesečni presek, kao do sada, nego za period od 45 dana. Ipak, očekujem uključivanje još par “velikih” banaka, mada bih rekla da se masovnije pojavljivanje banaka na društvenim mrežama može očekivati neposredno pred letnji period – a o tome ćemo razgovarati na E Trgovini
Sandra Kravić je diplomirani ekonomista po struci, vlasnica agencije za digitalni marketing Šnajderaj po opredeljenju i futurista po religijskim ubeđenjima.
Često se može čuti da ako ste nacionalno svesni (kao što većina ljudi u Srbji jeste) onda treba glasati u skladu sa nacionalnim interesom. Problem nastaje u tome što se čini da taj nacionalni interes nije precizno definisan. Tako imamo situaciju da je za jednog političara nacionalni interes članstvo u EU, za drugog članstvo upravo nije u skladu sa nacionalnim interesom, za jednog Kosovo u sastavu Srbije, za drugog istorijski dogovor sa Albancima. Nacionalni interes može biti i dolazak strane kompanije u Srbiju ili pak ne prodavati kompanije strancima. Hajde da pokušamo da definišemo šta je tačno taj „nacionalni interes“ pa će onda valjlda biti jasno šta uraditi tog „sudnjeg dana“, jedinog dana kad se običan čovek za nešto pita.
Problem je u tome što se „nacionalni interes“ ne može definisati, isto kao ni „javni značaj“, „jednaka šansa“, „država blagostanja“. Ove sintagme, tako omiljene političarima, zapravo i nemaju značenje. One su ubeđivačke definicje (Čarls Stivenson). Ubeđivačka definicija se pravi tako što uzmete jednu reč koja ima jako emotivno značenje (interes, šansa, blagostanje, dobro, lepo) i dodajuči drugu reč promenite joj deskriptivno značenje. Ta nova sintagma nema značenje, ali pozitivni emotivni naboj u njoj ostaje. Otud onaj osećaj zadovoljstva kad nam političari kažu da je sve dogovoreno u skladu sa našim nacionalnim interesom, iako ne znamo šta je to. To je skriveni mehanizam koji radi kad Koštunica priča pola sata, ništa ga ne razumete, ni sa čim se ne slažete, ali imate osećaj da je u pravu.
Izbori nisu kviz. Nema tačnih odgovora. Svako bi trebalo da glasa u skladu sa svojim interesima i svojom vizijom budučnosti. Na primer ako se bavim proizvodnjom krastavaca i izvozom u Nemačku, logično je glasati za onog ko će dati subvencije na poljoprivredu i pritom imati dobre odnose sa EU. Ako uvozim robu iz Kine, to će mi biti bitnije. Ako se bavim Interetom glasaću za onog ko daje subvencije za radna mesta u IT industriji. Izbori su pijaca, postoji za svakog po nešto. Naravno, ljudi to već rade.
Političke strane već su zagazile u arenu koja se zove drušvene mreže. Pitajte ih, konkretno, šta nude da Vama omoguće prosperitet. Jasno mi je da su programi naših stranaka šturi i opširni, ali naterajte ih da se izjasne, da dopišu program. To je poenta politike na društvenim mrežama, a ne broj lajkova, komentara ili pregleda na Youtubu. Ljudi nisu brojevi, ne dozvolite da Vas tako tretiraju.
Osvestite se i borite se za svoju budućnosti, svoju vizijiu društva. Naterajte političare da razmišljaju o Vašim problemima, ne Vi o njihovim. Jedino tako ćemo doći do Bolje Srbije. Za kraj da citiram Zorana Djindjića „Srbija – to je zbir svih nas“.
Gost na blogu: Nemanja Đurić
Master filozofije i komunikologije. Kreativni direktor Internet agencije. Decenijski stanar Intereta i istraživač fenomena koji su uzrokovani njegovom penetracijom. U žizi insteresovanja su mu online PR i problemi vezani za interferenciju između virtalnog i stvarnog identiteta.
