ZATVORENO!

Internet agencija je zamrznuta 17. jula 2014. godine.

Svoje poslovne aktivnosti u potpunosti sam preneo u agenciju Homepage.

Blogovi i PR

Panel koji sam sticajem okolnosti moderisao na Blogomaniji stavio je nadam se tačku na i na već više puta prežvakivani priču o odnosu blogera i PR-ova.

Osim što vam preporučujemo da skuvate kafu, udobno se namestite i svakako odvojite sat vremena svog života da ga pogledate (i vrlo dobro saslušate šta ekipa komunikatora kakva nikada nije okupljena na jednom mestu ima da kaže) skrećem vam pažnju na deo Krešine priče o značaju SEO tehnika za PR.

Napomena: Kao što ne priznajem za ozbiljne PR-ove koji nisu bar šest meseci proveli po redakcijama tako ne smatram za ozbiljne ni PR-ove koji nisu bar šest meseci pisali blog.

Sekcija za Online PR Društva Srbije za Odnose s javnošću pripremila je ove preporuke za odnose sa blogerima.

 

Linkovi korisni za ovu temu:

Novinari Vs. blogeri ili klasični mediji Vs. blogovi?

Uticaj blogova na novinare

Blogovi i zakon o javnom informisanju

Bloggers Relations u praksi 1/2

Bloggers Relations u praksi 2/2

Kako prići blogeru (odnosi s blogerima)?

Upravljanje e-reputacijom u praksi: Uspon i pad “uticajnih” tviteraša i blogera

Eto dosta materijala za ispravno postavljanje ovog odnosa.

slika je ukradena odavde

Kako napuniti teglu kamenjem?

 

Ovaj post je prilog aktuelnoj raspravi između Istokove i Amitzove škole mišljenja napisan u cilju makar približavanja nalaženju odgovora na pitanje “Jesu li sise i dupeta, uz nezaobilazne SKANDALOZNO naslove, jedini način na online mediji opstanu i prosperiraju?“. [sem toga porašće mi Klout :) ]. Namenjen je online medijima i to posebno onim van “velike petorke” za koje važi drugačija matematika jer imaju ogromnu posetu za naše uslove i onima koji su na početku ili tek u planovima.

A sada ozbiljno. Jeste li se ikada našli pred zadatkom da napunite kamenjem teglu? Realno je najlakše uzeti par većih komada, ubaciti ih unutra i reći da je puna. Samo što je ostala gooomila slobodnog prostora.

To je otprilike situacija sa online medijima. Raspitaju se pre pokretanja sajta  koji su uobičajeni formati banera koje plasiraju agencije za zakup medijskog prostora, uklope ih u dizajn, rade na postizanju potrebne posete, postave GA, uključe se u Gemius, kontaktiraju bajere i čekaju baner (tj. veliki kamen koji će prividno napuniti teglu). Neki pokušavaju da baner pozicije prodaju i sami radeći to manje ili više uspešno. Mahom manje jer je dobar prodavac jedan od najređih zverki na ovim prostorima a posebno u oblasti digitala. Banera, makar u početku dok sajt ne postigne tu željenu posetu (a i dok se neki drugi uslovi ne dese ali je to posebna priča) mahom nema, nervoza i frustracija rastu jer se budžeti namenjeni za pokretanje i monetizaciju sajta troše i obično počinje da se radi na postizanju sve veće i veće posete uz (donekle po mom mišljenju pogrešno) razmišljanje da će samo i jedino ona doneti novac. Neki onda padaju u sise-dupe-skandalozno fazu iz koje mahom kao padobranac iz kovita nema povratka.

Da se mi vratimo na teglu. Zaključili smo da puko ubacivanje par većih komada ne radi posao, tj. tegla je još većim delom prazna. Sledeći potez može i trebalo bi da bude sipanje sitnog kamenja oko ovog velikog pa zapunjavanje praznina peskom. Kada ovo uradite i protresete teglu da se slegne i onda dopunjavate dok zaista ne bude puno možete da kažete da je tegla zaista puna. Samo trebalo je mnogo više truda nego kada ste stavili par većih komada i proglasili zadatak obavljenim.

Šta će u vašem slučaju biti sitan kamen i pesak zaista je samo na vama. Siguran sam da postoji mnooogo više proizvoda (da baš proizvoda) na vašem sajtu koji nekome mogu da budu zanimljivi da ih, tj. taj prostor ili način komunikacije zakupi. Makar se ne radilo o stotinama i hiljada EUR. Kada si na početku i manji iznosi znače. Da biste našli odgovor na pitanje šta je to pogledajte vašu ponudu. Kladim se da će se u 99% slučajeva tu naći razni baner formati i so call “PR tekst” (Moj stav o besmislu i štetnosti naplaćivanja tekstova u obliku kao da su redakcijski materijal i dovođenja publike u zabludu je poznat pa nema potrebe da ga ponavljam). Sad duboko razmislite šta je to što još možete da ponudite potencijalnim oglašivačima. To naravno zavisi od oblasti u kojoj ste i vaše mašte a nekoliko narednih rečenica neka posluže samo kao inspiracija:

  • brendirana kursna lista i vremenska prognoza One su nezaobilazni deo manje/više svih sajtova vrste hteli bi da budemo portal. Zašto ne biste ponudili brending oko njih uklopljen u dizajn vašeg sajta uz logo oglašivača i link koji vodi ka njegovom sajtu, ponudi, itd.
  • sponzorisanje tekstova iz pojedinih oblasti Ne dakle plaćanje tekstova sa hvalospevima o oglašivačima i njihovim proizvodima nego podrška tekstovima iz oblasti njihovog rada. Blogerke kuvarice to lepo rade koristeći na primer neki od proizvoda prehrambene industrije koja ih sponzoriše.
  • plaćanje pozicije (ili više informacija) u adresarima koji bi bili prateći elementi portala.
  • video reportaže vrste “know how” i slični sadržaji koji bi bili snimani kod oglašivača sa njihovim stručnjacima u glavnim ulogama
  • projekti Osmislite ih i ponudite potencijalnim sponozrima
  • sve drugo što je realno a padne vam na pamet….

[Znam da ćete reći da su mnogi od predloga trivijalni ali je bitno da počnete da razmišljate na ovaj način]

On predlaže da mi kao medij radimo posao agencija!” možda ćete reći. Sa jedne strane većina ovakvih inicijativa i treba da dođe od strane marketing people a sa druge prošlo je vreme kada su veb portale pokretali programeri (jer znaju da ih naprave) ili novinari [pa i ljudi koji bi to želeli da budu] (jer znaju da pišu). I jedan i drugi pristup za rezultat su imali krahove. Ako vam od početak nije jasno šta ćete sve, kao, kome i za koliko na vašem sajtu prodavati bolje ga ili nemojte praviti ili pod hitno razmislite i delujte.

Pošto veb nije nuklearna fizika a Miloje nije teoretičar nego vam pričam stvari kroz koje sam prošao i koje sam iskusio da vidimo šta bi jedan proizvod mogao da bude.

Malo je poznato da sam šest meseci svog života posvetio postavljanju na noge portala Lepota i zdravlje. Od faze utezanja pred lansiranje do dolaska prvih oglašivača. Razmišljanje kako da napunim teglu nastalo je tada. Bez obzira na moć kuća koje su tada stajale iz sajta na početku, bez neke posebne posete, trebalo je naći način da se bude atraktivan za oglašivače a to možete da postignete samo razvojem različitih proizvoda u velikom dijapazonu cena. Sem toga uporan rad i kreativnost su neophodni. Prvi novac je došao upravo kroz akciju čiji sam video embedovao. Kompletna priča od osmišljavanja proizvoda (sličan princip može se primeniti u auto, farmaceutskoj, industriji finansijskih proizvoda, itd), prodaje, pisanja scenarija, snimanja, montaže, objavljivanaj u brendiranom video prozoru do  držanja snimaka na sajtu uz reportažu osmišljena je i realizovana u redakciji.

Sasvim lini pogled na Google+ (2/2)

Samo je moja ekstremna prezauzetost razlog što ovaj nastavak priče o G+ nije pre osvanuo na blogu. Jelena ga je poodavno dostavila.

Ovo poredjenje nam pokazuje u kojoj meri se koriste društvene mreže velikih (da ne kažem uticajnih) ljudi na internetu. Uzevši to u obzir, G+ je sve samo ne “Grad Duhova” kako je bio popularno nazvan.

Kvalitetna komunikacija namenjena je određenoj niši. Između ostalog, može se razviti komunikacija hangout-om ili chat-om. “Hangouts” omogućava brže deljenje informacija sa onima koji su zaista zainteresovani za temu, uslugu ili edukaciju. Preko njega možete organizovati, učestvovati ili samo prisustvovati i pratiti teme za koje ste zainteresovani. Teme mogu biti raznolike, počevši od The Muppets-a, preko najboljih online edukatora kao što su Sal Khan,  Peter Norving i Sebastian Thurn pa čak i do predsednika Obame, a svaki Hangout možete odmah, automatski i direktno postaviti i na Youtube.
Ukoliko je već u toku istraživanje i objašnjavanje na koji način se može promovisati lični biznis na Google+,  Mashable , Crazy egg , Neil Patel, Chris Brogan, BlueGlass kao i  hangouts pružaju i više nego dobre informacije o upotrebi ove društvene mreže.
Denis Labelle preko svojih postova pruža izuzetno korisne informacije o korišćenju Google+a za sve nove ali i starije korisnike ove društvene mreže. Pogotovo u poslovne svrhe.

Pri deljenju vam se pruža mogućnost kreativnosti tako da se mogu spojiti. Prisustvo hashtagova vam omogućava da vaš post postujete na određenu temu. Uostalom, Google vodi računa o svojim korisnicima, što znači da aktivno korišćenje Google+a povećava vašu viđenost na pretraživačima.

Da naglasim: mi smo taj faktor koji jednu socijalnu mrežu čini zanimljivom ili ne. Google+ pruža zaista neverovatne mogućnosti da se ostvare i poslovni i privatni kontakti sa ljudima na bilo kom kraju sveta. Pravilnom upotrebom interneta, kao i G+a, dolazimo do korisnih informacija, kontakata i sadržaja koji su nam, kako poslovno tako i privatno, od izuzetnog značaja. Pogotovo oni koji žele i kojima trebaju potencijalni kontakti sa svima koji imaju ista, ili slična, interesovanja i ciljeve, kako u svom okreženju (svojoj državi) tako i u inostranstvu, trebalo bi da budu veoma aktivni na G+u. Ostvaravanjem komunikacije sa osobama sa kojima želite da stupite u kontakt možete privući pažnju istih i ostvariti odlične i korisne kontakte.

Iako vam Google+ omogućava da imate sve na jednom mestu, što podrazumeva i uštedu vremena kojeg nikada nemamo dovoljno, ne sme da se zaboravi i na život van interneta. Vreme je najdragocenije jer prolazi isuviše brzo a upotrebom jedne komunikacione mreže na pametan način se može uštedeti zaista puno vremena koje možemo upotrebiti u pametnije svrhe.
Kao zaključak bih rekla da Google+ nije mesto jednosmerne komunikacije. Na njemu se od vas ne očekuje samo da budete praćeni i komentarisani, već i da učestvujete u postovima drugih. Svako foliranje i pretvaranje se kažnjava sa “Unfollow” ili “Block” opcijom. Prosto i jednostavno, što ste više ono što jeste, imaćete bolju reputaciju!

 

 

Pravila vae za sve!

Da li je Petar Pan bila vaša omiljena knjiga u detinjstvu? Uz podršku americke ambasade balet o decaku koji odbija da odraste stiže na redovni repertoar Narodno pozorište u Beogradu / National Theatre Belgrade. Napišite nam svoj omiljeni citat iz knjige i možete osvojiti karte za premijerno vece 10. novembra.

Tekst i screen shot sa FB Fan Page američke ambasade u Beogradu koji su u subotu 0ko 10 časova a posle ovog tvita uzeti odavde.

U prostor za komentar slike usledilo je upisivanje, npr:

“Milena Peric “Second star to the right and straight on ’til morning.”

“Jelena Nikolic “All the world is made of faith, and trust, and pixie dust.”

ili

“Katarina Kukolj “Dreams do come true, if only we wish hard enough. You can have anything in life if you will sacrifice everything else for it.”

a potom i odgovor sa zvaničnog naloga US ambasade

“U.S. Embassy Belgrade Veliko hvala svima na prelepom izboru citata. Voleli bismo da možemo sve da vas nagradimo, ali nažalost samo jedan od vas će dobiti par karata i mogućnost da prisustvuje svečanom koktelu. Uskoro objavljujemo ko je to…” kao i “U.S. Embassy Belgrade Katarina, da li biste želeli da nam se pridružite na premijeri ovog prelepog baleta sutra?”

Ma šta mi to ovde imamo? Nagradno takmičenje koje se na FB FP sprovodi tako što se koriste njegovi resursi. To pravilaFejsbuka striktno zabranjuju!

O tome je na ovom blogu pisano pre više od godinu dana u tekstovima “Nagradne igre na Fejsbuku samo još u aplikacijama” i ”  ”Šta treba da sadrži Fejsbuk aplikacija sa nagradnom igrom?“. U proteklih godinu dana sam često upozoravao “kolege” kojima je ovo promaklo da ne smeju tako da rade jer prvenstveno ugrožavaju sebe (ako se održavanje stvarice radi in house u firmi ili organizaciji) i dovode u opasnost svog klijenta (često ovako rade kreativne marketinške agencije koje nemaju digitalna odeljenja a uz rešenje oglasa i bilbodra prodaju i Fejsbuk). Kazna za ovakvo ponašanje je naime ukidanje stranice. Hoćete li zbog par stiotina EUR koliko košta pravljenje ili iznajmljivanje aplikacije toliko da rizikujete? Iskustvo nas uči da raznorazni wannabe community manageri hoće.

E pa nećemo više tako kolege! Od sada svaku ovakvu pojavu dokumentujem i prijavljujem tehničkoj podršci Fejsbuka čiji sam mejl u međuvremenu nabavio. Kada se prvi FB FP koji se tako vodi i promoviše bude izbrisan objaviću to. Pri tome ne radim ništa nezakoniti ni nemoralno. Svi smo mi na tržištu i (bar bi trebalo da) igramo po istim pravilima. Pa ko bolji, nema ljutnje. Ali izvinjavam se, ako ja  igram po pravilima a neko ih izvrdava i time ima bolju cenu (naravno ne i efekte) prema klijentima onda smo u neravnopravnom položaju a ja na kraju meseca treba da isplatim plate mojim ljudima, pa i onima koji programiraju, dizajniraju i brinu o Fejsbuk aplikacijama. Dakle #pravilavazezasve

Nadam se da će me profesionalan, zdrav i moralan deo struke podržati u ovome kao što je to bio slučaj kod pojave prikrivenog plaćanja blogera na koju sam ukazao svojevremeno. Hvala.

 

 

 

Koliko vredi ljudski ivot? #TobaccoAtlas

Ljudski život vredi oko 6 000 dolara – viralna kampanja o duvanu

Profit duvanske industrija u 2010. godini iznosio je oko 6000 dolara za svaku osobu koju je ubio njihov proizvod. Ovaj video snimak: “How Much is a Life Worth? The Truth About Tobacco.” (“Koliko vredi ljudski život? Istina o duvanu.”) osvetljava globalni  problem upotrebe duvana i razne taktike koje sprovodi duvanska industrija da bi od svojih korisnika učinila zavisnike. Duvan je jedini vodeći uzročnik smrti na svetu koji se može sprečiti. Predviđa se da će do 2030. godine u svetu godišnje duvan ubijati preko 8 miliona ljudi ako se ne preduzmu poznate efikasne mere..

Ovaj video snimak razvilo je Američko udruženje za borbu protiv raka i Svetska  fondacija za plućne bolesti, a istaknuti su podaci iz The Tobacco Atlas (Atlasa o duvanu),  4. izdanja zajedničke publikacije ove dve  organanizacije.

Video snimak i mobilna aplikacija predstavljeni su u Nacionalnom press klubu u Vašingtonu, tokom panel diskusije.

Pomozite da se raširi istina o duvanskoj industriji tako što ćete podeliti ovaj video sa svojim prijateljima, kolegama i putem društvenih mreža koristeći hashtag #TobaccoAtlas.

Ovaj blog post je podrška radu Kancelarija za prevenciju pušenja, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i odraz mog stava prema pušenju (duvana).

Slika za je ilustraciju je ukradena odavde.

Knjazov kutak osveenja

Nedavno završena sjajna konferencija “Marketing Kingdom” i druženja tokom nje učvrstili su me u uverenju da znanje i kapacitete u oblasti digitala imamo ali nam treba inspiracija i ohrabrenje da neke, za nas nove koncepte, primenimo i u Srbiji. Ako to saznanje i opredeljenje da na ovom blogu predstavljam, po mom mišljenju, zanimljive projekte koji pomeraju granice digitala kod nas jasno vam je zašto mi je ova na prvi pogled neobična instalacija u Ušću privukla pažnju. Ako tome dodamo činjenicu da se radi o efektnom povezivanju offline i online sveta jasno vam je zašto mislim da je ovo #pobeda.

 

” i druženja tokom nje učvrstili su me u uverenju da znanje i kapacitete u oblasti digitala imamo ali nam treba inspiracija i ohrabrenje da neke, za nas nove koncepte, primenimo i u Srbiji. Ako to saznanje i opredeljenje da na ovom blogu predstavljam, po mom mišljenju, zanimljive projekte koji ” i druženja tokom nje učvrstili su me u uverenju da znanje i kapacitete u oblasti digitala imamo ali nam treba inspiracija i ohrabrenje da neke, za nas nove koncepte, primenimo i u Srbiji. Ako to saznanje i opredeljenje da na ovom blogu predstavljam, po mom mišljenju, zanimljive projekte koji pomeraju granice digitala kod nas jasno vam je zašto mi je ova na prvi pogled neobična instalacija u Ušću privukla pažnju. Ako tome dodamo činjenicu da se radi o efektnom povezivanju offline i online sveta jasno vam je zašto mislim da je ovo #pobeda.

 

” i druženja tokom nje učvrstili su me u uverenju da znanje i kapacitete u oblasti digitala imamo ali nam treba inspiracija i ohrabrenje da neke, za nas nove koncepte, primenimo i u Srbiji. Ako to saznanje i opredeljenje da na ovom blogu predstavljam, po mom mišljenju, zanimljive projekte koji pomeraju granice digitala kod nas jasno vam je zašto mi je ova na prvi pogled neobična instalacija u Ušću privukla pažnju. Ako tome dodamo činjenicu da se radi o efektnom povezivanju offline i online sveta jasno vam je zašto mislim da je ovo #pobeda.

 

Knjaz Miloš nagradna mašina je postavljena u TC Ušće, ispred Diopta radnje u prizemlju, u periodu 17. do 23. oktobra ove godine, a svi zainteresovani koji se putem Foursquare mreže ili Facebook profila čekiraju mogu lično da isprobaju mehanizam koji je prvi put predstavljen u Srbiji.

Voleo bih da mogu ovakve postove da pišem češće.

Ovaj blog post nije ni na koji način plaćen ili da to lepše kažem “Nisam inspirisan da ga objavim”. Za njegovo objavljivanje neću dobiti novac ni bilo kakve usluge. Na mom blogu se neće volšebno pojaviti baneri (osim humanitarnih, prijateljskih i banera događaja koje podržavam).

Sasvim lini pogled na Google+ (1/2)

Ovaj tekst je nastao iz mog neprestanog ćaskanja u DM-ovima na Fejsu sa Jelenom Milošević (kojoj sasvim maliciozno i da bih je nervirao linkujem sada FB profil :) tokom koga me ona ubeđuje da mi je neophodno da gubim vreme, koga ionako premalo imam, na još jednoj društvenoj mreži. Moje razmišljanje je u fazonu “Ono što ne mogu da unovčim ne treba ni da proučavam” (a ima već hvala Bogu ko se time u agenciji Homepage bavi) dok su njeni pogledi mnogo širi.

Naravno da su joj pogledi širi jer živi u Holandiji a tamo je sve ravno do mora. Šalu na stranu Jelena je u okruženju u kome je G+ čini se zaista zaživeo što se za Srbiju nikako ne može da se kaže. Osim ljudi koji se baveo SEO-m, bilo za svoje projekte ili za klijente, pa su provaili foru da Google forsira stranice koje imaju linkove na njegovoj društvenoj mreži, retkih zajednica ili pojedinaca koji bi sve da probaju prvi ili nekoliko veb profesionalaca od kojih se neki pominju i u Jeleninom tekstu koji sledi. Dame i gospodo pred vama je jedno sasvim lično viđenje ove društvene mreže i mislim da je u tome, u ličnom pristupu, njegova najveća vrednost. Prvo smo naime ljudi pa onda tek profesionalci, eksperti, ovo-ono. Izvoli Jelena.

 

Davno sam htela da napišem članak na ovu temu ali nisam bila sigurna da li je pravo vreme ili ne. Ne zato što nisam imala šta da napišem, nego zato što nisam baš bila sigurna kome. Na pomen Google+  dobijaju se ponižavajuće reakcije našeg sveta, koji se čak nije ni potrudio da oproba strategiju G+a.

Verovatno se mislilo da je G+ pravljen samo za njih i da će im se ceo svet posvetiti, pevati im hvalospeve i dizati ih u nebo. Kada je očekivana slava izostala, onda su se vratili tamo gde im je možda i mesto.

G+, zapravo, ne funkcioniše baš tako. Da bi dobili jaku reputaciju, treba da budete vredni toga. Treba učestvovati u diskusijama, konverzacijama drugih i sa dosta obzirnosti pristupiti tuđem mišljenju. Zapravo, G+ je nešto drugačiji od hvalospeva ili hejtovanja na koje su se svi već navikli.

G+ dosta ceni rad i konverzaciju na nivou. Ako već nudite nešto, to možete prezentovati na realan način, a ne lajkovima ili lažnim hvalospevima onih koji ne misle svojom glavom. Ono što Google+ pruža jeste jedinstvena komukacija sa ljudima istih ili sličnih interesa, bilo da želite da imate poslovni ili privatni kontakt.

Na Google+ sam došla pre nekih godinu i po dana, i zaista je prelepo. Pravo jedno mentalno osveženje i prijatnost za doći. Bilo da je neka ozbiljna ili neozbiljna tema u pitanju, još uvek ima tu draž i čar jedne kvalitetne koverzacije u svakom pogledu.

Iznad svega, konverzacija na G+u je pristojna, slobodna i otvorena, stranci-naši, veliki-mali, svi su na jednom mestu i svi komuniciraju. Ima i žestokih rasprava i istomišljenika, ali je diskusija otvorena i vrlo se brzo vidi ko je kakav. Na taj način, svako , svako pravi svoj lik i status na ovom takozvanom networku (iako osnivači G+a, kao što je Vic Gudnutora , potenciraju da je Google+ produkt, a ne socijalna mreža).
Sa svojim pravim ličnim G+ profilom, uz malo originalnosti, može se dospeti zaista daleko. Ne bih ni pisala ovo da mislim da u Srbiji nema dovoljno sposobnih i pravih ljudi i proizvoda koji mogli da se promovišu ne samo na domaćem, već i na inostranom tržištu. Osim pravilne i korektne internet promocije, postignuti dogovori se takođe moraju ispoštovati – za šta je Google+ idealan!
Jedna od popularnijih tema na G+ je fotografija. Osim uživanja u prelepoj fotografiji, svako može da pokaže i svoje radove. Tako je Mihailo Radičević iz Jagodine dobio preko milion i po pratilaca kao i preko 10 miliona pregleda svojih fotografija. Time je prezentovao sebe i svoju ljubav prema fotografiji na jako dobar način. Redovno je bio jedan od ljudi koji sačinjavaju Google+ Suggested User Listu.

(fotografija Mihaila Radicevica)

Google+ je stvar kvaliteta a ne kvantiteta – vrlo je važno koga pratite, kakva vam je niša (odnosno ko vas prati) i koga uključujete u konverzaciju. Na taj način je i Ivan Dimitrijevic svojim britkim, stručnim i povrh svega profesionalnim komentarima skrenuo pažnju na sebe i to od strane bitnih ljudi, kolega i saradnika koji su direktno povezani sa njegovom sferom posla. Osim pratilaca kao što su Danny Sullivan ili Robert Scoble, ostvario je kontakte, sakupio znanja i našao poslove svojom direktnom i konkretnom komunikacijom i znanjem.

Postojanje krugova omogućava selekciju ljudi, kontakata, kao i to da post koji objavite usmerite tačno onim ljudima kojima želite. Pretpostavljam da nisu svi postovi baš optimizovani i za društvene i poslovne i privatne kontakte. Nije to stvar licemerja ili skrivanja informacija, već stvar privatnosti kao i toga da svoje misli i osećanja možete na G+u da podelite sa ciljanom grupom ljudi. Većina nas ima kontakte u inostranstvu, poslovne ili privatne, tako da se pruža mogućnost održavanja kontakata na jednom mestu, i povrh svega deljenja nečega što želite samo sa onima sa kojima želite. Čak i oni koji društvene mreže upotrebljavaju samo u privatne svrhe imaju mogućnost da selektivno podele ono što hoće, zato što redovno primamo u kontakte i ljude sa kojima i nemamo tako blizak kontakt. Deljenjem krugova omogućavate da svoje pratioce obavestite o onima za koje mislite da su vredni praćenja u vezi određene, a posebno profesionalne, oblasti.

[To be continued...]

Jelena o sebi:

Igrom slucaja sam zalutala u virtuelni svet, privucena recima be a damn human  i spoznala mogucnosti koje nam pruza internet. Osim mogucnosti obrazovanja u svim sferama, upoznavanja dalekih predela kao i tudjih misljenja, brzina i lakoca koju pruza internet nam olaksava i sirenje poslovnih delatnosti – prezentaciju i prodaju sopstvenog proizvoda. Licno mi je zanimljivo, sa strane psihologije, da posmatram ponasanje ljudi na internetu.

 

Slika je ukradena odavde a taj vam tekst donosi odgovor na pitanje “How to import your Facebook photos to Google+” pa ako vam baš treba izvolite :)

Letnje osveenje #TuborgOaza

uz ovakve tviterašice promoterke su višak

Taman kad sam pomislio da su izbori i sva nestabilnost i neizvesnost u poslovanju koji oni sa sobom nose potpuno u oblasti digitalnog marketinga upropastili (skoro pa) celu ovu godinu, osim možda njen sam finiš kada se pred Novu godinu svi utrkuju da budu drugačiji i primećeni, desila nam se #TuborgOaza. Nije da se nismo upinjali iz petnih žila ne bi li iz predizborne kampanje izvukli najbolje ali besomučno reklamiranje, bitke za fanove, nekoliko redizajnih sajtova i FB forma za prijavu na ručak kod Vučića nisu realno neka posebna dostignuća. Iskorak u pravcu originalnosti dale su igrice vrste Pomuzi kravu sa Tadićem ali je sve u svemu utisak tanka dvojka. Drastično zamiranje političkih online aktivnosti  netom po završetku kampanje pojačava lošu ocenu.

Nego da se mi vratimo na temu jer online deo izbora i tako sada zanima samo mlađane partijske jurišnike koji se akonto njega ovih dana udomljavaju na državnim jaslama. Na polju digitalnog marketinga, PR-a, komunikacije generalno i nije bilo nekih posebnih iskoraka. Ja bi strašno voleo da grešim i da me u komentarima pokopate ali za oko mi je zapala samo Samsungova globalna olimpijska kampanja koja zaista zaslužuje poseban post. Na Tviteru je stanje bilo posebno jadno i svelo se na “iznajmi tviteraša” komunikacione modele. Da ne bude da se pravim mnogo pametan moram da istaknem da ni mi u Homepage nismo blistali na ovom polju i da, što se Tvitera tiče, mahom sugerišemo klijentima da ga in house vode kao kanal za korisničku podršku a po potrebi im pomognemo u uhodavaju. Kada kritikujem kritika se odnosi naravno i na mene. Zašto je to tako poduga je priča i mahom se, kao što će se iz primera videti, svodi na nerazvijenost tržišta, za šta smo svi a posebno mi iz digitalnih agencija krivi.

Šta je Tuborg Oaza? To je digitalni deo promocije početka prodaje Tuborg Beer Mix Grapefruit Minta, ili kako su proizvođači pojasnili: “To je osvežavajuća kombinacija Tuborga i soka od grejpfruta sa dodatkom prirodne arome nane. Sadrži samo 2% alkohola i idealan je za trenutke kada vam je potrebno snažno osveženje.“. O ukusima ne vredi raspravljati. Ja lično volim i grejfrut i nanu ali pivo mi nutricionista brani, bar dok se ne spustim ispod 100 kg.
Gledano iz ugla digitalnog marketinga radi se o poteri za nečim (mahom mesto neke promocije, mesto gde se dele karte, ulaznice, uzorci proizvoda, …) čija se lokacija otkriva kolektivnim tvitovanjem sa zadatim # ili što bi lepo rekao jeda od autora ove kampanje.
Dodatak: Pošto sam ja ovde pobrkao lončiće (tj. Tvitove) pročitajte obavezno i par prvih komentara da steknete punu sliku a Ivanu se izvinjavam na nesporazumu.

Prvi u Srbiji ali OK Respect za to! Malo šta je ili gotovo ništa na ovom parčetu zemlje koje se auto putem od severa ka jugu prođe za par sati izmišljeno. Treba poštovati i odati priznanje što konačno imamo jednu smislenu, kreativnu, kompleksnu… Tviter aktivaciju koja se ne svodi na varijantu tipa “pozovi na događaj i par uticajnih blogera i tviteraša” što je postalo uobičajena agencijska praksa. Nisu se momci malo iscimali prvenstveno da znaju da takve stvari mogu da se rade a potom i da ubede klijente, dobiju nemali (cenim petocifren u evrima) budžet, realizuju i sprovedu akciju uz povezivanje online i offline dela. Jer kada tvitujemo sa #TuborgOaza na karti nam se postepeno otkriva lokacija kafića u kome će biti promocija …. kako se god zvao. Kada se lokacija konačno sazna, svakog od pet dana koliko akcija traje nešto pre 19 časova, najbrži koji stignu dobijaju poklone. Lepota akcije je i u tome što je potrebno da više ljudi učestvuje u otkrivanju. Kada bi jedan koji se baš nameračio da prvi sazna besomučno tvitovao ispao bi glup u društvu a verujem da su aktivaciju ugrađeni mehanizmi koji to sankcionišu.

Zašto mi se sama aktivacija ali i mnogo toga oko nje dopalo?

  • Merljivo je! Može se kvanitifikovati mnogo toga kao na primer broj osoba koje su dotaknute aktivacijom, koje su saznale za proizvod, tvitnule, koje su bile probale na promociji, slikale se,  podelile na društvenim mrežama.. broj njihovih prijatelja koji je došao u dodir sa informacijom pa sve do direktnog uticaja na prodaju (što se ukoliko to želimo i te kako može izmeriti anketiranjima na mestima prodaje ili na druge načine). Da li je akcija uspela i da li je isplativa znaće njeni autori i naručioci kada upare cifre.
  • Pogođena je ciljna grupa. Ovakve se stvari ne rade i budžeti ne odobravaju bez jasne analize koga gađamo i gde on može da dođe u kontakt sa informacijom.
  • Povezan je online i offline. Danas su ljudi koji imaju novac online! Oni koji ga imaju a nisu online su statistička greška a oni koji ga imaju a nisu na društvenim mrežama su studenti Elektrotehnike :)   Ako hoćemo da im predstavimo novi proizvod nađimo ih u njihovom prirodnom okruženju i uradimo to na način koji ne iritira.
  • Postavljen je domaći zadatak u korišćenju Tvitera. Svaki iskorak stvara potrebu da se dostigne, ne da se kopira nego da se dostigne, i naravno premaši. Moji momci ovih dana rade na jednom inovativnom hardversko-softverskom.. ali da ne ureknemo.
  • Lestvica u vezi sa ulaganjima marketinškog budžeta na veb je podignuta. Ako rezultati budu dobri i ako feedbeck bude pozitivan ulagaće se i više i dugoročnije. Ne samo u oglase i sajtove nego u osmišljavanje kampanja. To je i jedan od povoda za ovaj tekst. Paradoksalno deluje ali ja od uspeha ove kampanje imam direktnu korist mada se sa agencijom i podizvođačima koji su je radili susrećem kao konkurent na pitchevima kod pojedinih klijenata. Rast tržišta i prelivanje sredstava sa bilborda na veb pogoduje svima!

Večeras ćemo se družiti negde oko Vuka a da bi znali gde pratite na Tviteru #TuborgOaza

Treba li da na kraju snažno istaknem da za ovaj tekst nisam ni na koji način angažovan od strane kompanije ili njenih agencija?

 

#konkurencija meu social media agencijama

Stara kineska izreka kaže “Novac je kao lišče opalo po travi u jesen. Treba se sagnuti i pokupiti ga.”

Moj jutrošnji lajk na negativan komentar na fan pejdžu koji održava jedna digitalna agencija izazvao je burnu raspravu na Tviteru i poziv na rat među digitalnim agencijama vrste pretežno social media. Pored ostalih iskorišćen je hash #konkurencija. Da zanemarimo sada dilemu da li treba da se suzdržavamo da negativno komentarišemo poteze kompanija, organizacija ili osoba čijim prisustvom na društvenim mrežama se bave ljudi koje znamo fokusirajmo se na pitanje konkurencije među nama koji se ovim poslom bavimo.

U Srbiji posluje oko 250 firmi i ustanova koje bi svi rado videli za klijente. To su tri operatera mobilne telefonije, banke, industrija piva, vode i osvežavajućih pića, malo mode, par brendova, IT firme i uvoznici elektronike… i to bi bilo to. To su oni koje vidite da se oglašavaju, za koje pretpostavljate da tu ima novca i da će nešto raditi na ili već rade na vebu pa i na društvenim mrežama. Posebna je priča da li treba da svoj razvoj i budućnost, ako spadate u digitalnu agenciju vrste pretežno social media, da vezujete isključivo za ovakve klijente. Ima tu dosta za i protiv.

Dakle to je 250 vaših potencijalnih klijenata. Da krenemo dalje. U APR-u je registrovano između 70 i 80.000 firmi vrste d.o.o. To su opet oni za koje bismo mogli pretpostaviti… čekaj malo. Znamo gde živimo i kakva nam je privreda ali hajde da pretpostavimo da bar 1% firmi u Srbiji, van ovih 250 veeeelikiiih dobro posluje, da nisu u kanalu. To daje dodatnih 750 targeta. Ukupno do sada .”

Moj jutrošnji lajk na negativan komentar na fan pejdžu koji održava jedna digitalna agencija izazvao je burnu raspravu na Tviteru i poziv na rat među digitalnim agencijama vrste pretežno social media. Pored ostalih iskorišćen je hash #konkurencija. Da zanemarimo sada dilemu da li treba da se suzdržavamo da negativno komentarišemo poteze kompanija, organizacija ili osoba čijim prisustvom na društvenim mrežama se bave ljudi koje znamo fokusirajmo se na pitanje konkurencije među nama koji se ovim poslom bavimo.

U Srbiji posluje oko 250 firmi i ustanova koje bi svi rado videli za klijente. To su tri operatera mobilne telefonije, banke, industrija piva, vode i osvežavajućih pića, malo mode, par brendova, IT firme i uvoznici elektronike… i to bi bilo to. To su oni koje vidite da se oglašavaju, za koje pretpostavljate da tu ima novca i da će nešto raditi na ili već rade na vebu pa i na društvenim mrežama. Posebna je priča da li treba da svoj razvoj i budućnost, ako spadate u digitalnu agenciju vrste pretežno social media, da vezujete isključivo za ovakve klijente. Ima tu dosta za i protiv.

Dakle to je 250 vaših potencijalnih klijenata. Da krenemo dalje. U APR-u je registrovano između 70 i 80.000 firmi vrste d.o.o. To su opet oni za koje bismo mogli pretpostaviti… čekaj malo. Znamo gde živimo i kakva nam je privreda ali hajde da pretpostavimo da bar 1% firmi u Srbiji, van ovih 250 veeeelikiiih dobro posluje, da nisu u kanalu. To daje dodatnih 750 targeta. Ukupno do sada 1.000. Pošto neko danas u Srbiji apsolutno ne sme sebi da dozvoli da u svom marketing miksu nema i internet a posebno ne društvene mreže svi su oni potencijalne mušterije.

Ostaju nam još ustanove (Vojska Srbije i Srpska pravoslavna crkva kao klijenti, zašto da ne), državne institucije, javna preduzeća, NVO, itd. Da radi lakše računice kažemo da ih je 200?

To je ukupno 1.200 potencijalnih klijenata dragi moji. A gde su na primer samo restorani. U Beogradu ima bar 200 napucanih restorana gde tanjir jela ne košta ispod 900 din. Neka njih bar 10% shvati da treba da budu na vebu (većinom i jesu) i na društvenim medijima. To je još 20 lakih klijenata.

Ali hajde da se zadržimo na onih 1.200 potencijalnih klijenate koji su ziceri. Koliko jedna agencija može da opslužuje klijenata? Ne više od 30 do 40, sa 45 do 50 paralelnih kampanja. Posle se gubi fokus, mašinerija postaje preglomazna i bolje je podeliti posao. Da bi se taj broj klijenata valjano opslužio potrebno je 30 ili više ljudi u timu a naše agencije u proseku broje tri do pet ljudi. Ali hajde da zamislimo da imamo agencije koje su sposobne da hendluju po 30 klijenata istovremeno.

Koliko je to potrebnih agencija dragi moji, koliko je 1.200 podeljeno na 30?

To je 40 agencija sa po 20 do 25 ljudi koje mogu paralelno da opsluže po 30 klijenata.

Imamo li ih? Naravno da ne! O kakvoj onda konkurenciji uopšte pričamo?

Hoće li bar tih 1.200 potencijalnih klijenata postati i ostvareni i kada? Vratite se na prvu rečenicu ovog teksta.

ilustracija je ukradena odavde