9. juna 2011. godine u pozorištu Madlenianum održava se treći po redu iFront – konferencija posvećena intertnet poslovanju.  Za registraciju do 1.juna ostvaruje se popust od 20%, a za prijavu više od 3 učesnika stiče se pravo i na dodatne popuste! Registracija se vrši na sajtu konferencije.

“Boje Srbije” na ovom skupu braniće:

• Jovan Protić, Blic.rs, Dirktor

• Vladimir Novaković, B92.net, Direktor,

• Rade Mačković, Omnicom Solutions, Founder,CEO

• Ilija Studen, a51, Founder

• Aleksandar Čabrilo, Serbian Business Angels Network, Director

Tim gostiju iz inostranstva je izuzetno jak. Predvodi ga Daniel Clemens, Business Manager, Google

Ovaj bivši teniser uspeo je veoma dobro da Google-u proda svoj softere i da nastavi da radi kod njih.

On u saradnji sa organizatorima sprema posebno iznenađenje za Beograd!

Konstantin Guericke, Co-Founder LinkedIn.

Konstantin Guericke je za LinkedIn pribavio prvih 6.000.000 korisnika. Guerickeov „start-up“ metod je izvršio značajan uticaj na druge socijalne mreže, dok je ova platforma namenjena poslovnim subjektima i dalje neprikosnoveni lider u domenu stručnog poslovnog umrežavanja.

Dr. Barney Pell, Chief Architect for Local Search, Bing

Bing je Internet pretraživač koji je razvila firma Microsft. Pored lokalnog pretraživanja, Bing utiče i na razvoj vizuelnih i tehnoloških strategija u okviru Microsofta. Budući da je godinama radio u NASI kao tehnološki lider, Dr. Pell je razvijao sisteme komunikacija na sondi Clarissa i  Mars Exploration Rovers. Dr. Pell će našoj publici preneti važna znanja u oblasti tehnologija pretraživanja.

Adrian Scott, Founder. CoderBuddy

Adrian Scott je ekspert u oblasti softvera za društveno umrežavanje, autor platformi Ryze i Flycode. Bio je jedan od prvih finansijera Napster servisa, i poseduje veliko znanje u oblasti poslovnih strategija file-sharing programa. Ovaj predavač će našoj publici preneti znanja u oblasti kreiranja Google App Engine aplikacija.

Sutra će biti objavljujena finalna lista govornika po panelima a zanimljivo je da Daniel Clemens učestvuje na dva panela.

 

 

 

 

 

Ako ste ikada bacili oko na neku raspravu (forumi, Facebook, itd) o nekom veb sajtu, a poznata je cena njegove izrade, primetili ste sigurno dve stvari. Komentare dizajna i napomene da je sajt sigurno mogao da se uradi jeftinije. Komentari dizajna su logični, oni spadaju u onaj segment praktično nemerljivih vrednosti, a i ljudi su osetljivi na vizuelne podsticaja pa je samim tim logično da su brojni. Komentari koji ističu da je sajt preplaćen su takođe obično veoma brojni a njihovo pojavljivanje, sem u slučaju da je sajt plaćen državnim novcem a poslednje dve afere u ovoj oblasti izazivanju podozrenje, izlazi iz okvira racionalnog.

Ovi komentari imali bi smisla kada bi ih davale sobe koje su sajt platile, ili drugi naručioci sajtova. Ali ne, njih obično daju osobe koje se takođe bave izradom veb sajtova, ili nekim od segmenata tog procesa., najčešće takozvanim “veb developmentom”. U želji da se na ovaj fenomen prvenstveno ukaže a tek potom i da se potraže njegova objašnjenja postavljena je ova anketa.

Kao i svaka anketa podložna je naravno kritici i to je sasvim u redu. Ona ne može da bude reprezentativna ali su odgovori (broj klikova na određene ponuđene opcije a ne sama formulacija) svakako indikativni. O kakvom se tu fenomenu radi? Ni jedna profesija ne umanjuje cenu svojih proizvoda, odnosno kada do toga dođe to se smatra dampingom, pokušajem zauzimanja tržiša, preuzimanja klijenata i u konačnom zbiru nelojalnom konkurencijom. Međutim u poslu razvoja veb sajtova simptomatično je licitiranje što nižih cena i isticanje načina (mahom besplatni CMS sistemi i free templates) na koji one mogu da se ostvare. Da li je samo u tome problem?

Sigurno je da je tržišna situacija ta koja u svakoj profesiji diktira cene i odgovori (svako je mogao da ih bira više) su to i pokazali. Ukazivanje na tržišnu realnost visoko je pozicionirano – odgovori F i naročito H. Odgovor A po kome se “Ne ceni …rad i vreme” dobio je dosta klikova ali se u suštini radi o prihvatanju prethodne tvrdnje. Odgovori D i B dali su ozbiljno upozorenje u vezi sa situacijom u struci. Činjenica je da ovaj posao može, a to je često i slučaj, da se radi o kao dodatna delatnost, od kuće, bez poslovnog prostora, zaposlenih saradnika i registrovanog nekog vida poslovanja, uz isplatu “na ruke”*. Ovome se ne može ništa posebno prigovoriti, posebno ako se zna ekonomska situacija u Srbiji, ali se time u nepovoljan položaj dovode firme koje posluju po propisima. Drugi, i po nama mnogo veći problem pod tačkom B, dobio je i najveći broj klikova. Radi se jednostavno o tome da se pod izradom sajtova posmatra samo developersko  – dizajnerski deo posla (odgovor E) a zanemaruje činjenica da je za veb sajt potrebno i mnogo drugih aktivnosti. Od planiranja, pripreme sadržaja, … do obezbeđivanja pozicije na pretraživačima, promocije, održavanja i slično. Iz tog razloga je i moglo da se desi da nemali broj osoba koje se profesionalno bave ovim poslom daju nekoliko puta manju procenu cene jednog, istina specifičnog veb sajta.

Ovo zaista jeste opasno po celu profesiju. Opasno prvenstveno jer tako klijent ne dobija ono što mu treba. Njemu realno gledano čak ni ne treba sam veb sajt kao dizajnersko&programerski&autorski&SEO&marketinško&PR… (dodajte po potrebi) napor. Njemu treba rezultat koji taj sajt treba da mu donese. Ako je primenjen najmoderniji dizajn a nema tekstova koje su napisali ljudi koji to rade nego “neko iz firme” ili ako je urađen vrhunski SEO a slike su slikali zaposleni svojim idiotima očekivani efekat će verovatno izostati. O planiranju, istraživanju potreba klijenata, koncipranju veb sajtova, njihovom uklapanju u komunikacionu strategiju firme/organizacije … drugi put. Zato je neophodno da prvenstveno ljudi koji žive od izrade veb sajtova razmišljaju o njima kao o rezultatu većeg broja struka uz angažovanje bar 5-6-7 različito specijalizovanih osoba. Naravno da je pitanje koji deo tržišta može u današnjim uslovima to da prihvati ali samo tako će se i formirati tržište. Kroz efekte koje uloženo donosi. Zar ne?

*Napomena:  Do formalnog osnivanja Internet agencija svoje svoje poslovanje realizuje preko VEZA d.o.o. čiji je  Miloje Sekulić jedan od osnivača.

 

 

 

 

 

 

 

 

BlogOpen je najveća regionalna konferencija blogera i korisnika društvenih mreža, koja pokriva prostor svih zemalja u okruženju. Od 2007. godine, tokom poslednje četiri godine i svojih pet saziva, postaje jedna od najpopularnijih konferencija bez konkurencije u svom konceptu, jer je pomerila granice poimanja klasične organizacije stručnih skupova: vrhunski stručnjaci, prijatan ambijent, neformalni ton i sloboda u kreativnosti u pogledu realizacije i učešća. Opis skupa kao „radno-prijateljskog“ susreta, u kojem su oba elementa izuzetno važna, nastao je spontano, od strane korisnika i posetilaca konferencije i postalo mera vrednosti ovog skupa.

Naredni, 5. BlogOpen 2011, biće održan u Novom Sadu, 8. i 9. oktobra, sa preko 600 očekivanih učesnika, i planiranim ponovnim obaranjem rekorda u broju jedinstvenih pratilaca konferencije putem live-streaminga.

Internet agencija je ponosna što će doprineti organizaciji ovog skupa kao jedan od Komunikacionih partnera.

Internet agencija postala je E-PR partner sedmog sajma brendova “Brand Fair” koji se od 9. do 11. juna održava u Beogradu. U saradnji sa Sonjom Martić (PR i marketing događaja), Vjekoslavom Cerovinom (direktor Brend konferencije), Aleksandrom Sašom Grbovićem (Spiritus Movens) i agencijom P.R.A. (oficijelni partner) potrudićemo se da se od ove godine o brendovima na internetu i posebno o prisustvu brendova na društvenim mrežama progovori u obimu koji to prisustvo i zaslužuje.

Stay Tunned! lajkujte Fan Page konferencije i pratite #brandfair

slika je ukradena odavde

1.       Ne gugluj bolesti. / Čini da je najlakše da kada nesto nije u redu sa našim organizmom pretražimo internet po simptomima koje imamo. U svakom slucaju izgleda da ovo zahteva manje vremena i cimanja u odnosu na odlazak kod lekara. Problem je što ćete otvoriti čitav jedan svet koga ne želite da budete deo, a identifikacija sa bolesnicima može i od vas napraviti jednog. Čak iako ste bolesni, niko nije bolestan onoliko koliko bi mogao da bude.

2.       Ne veruj u besplatno. / Ne postoji besplatni ručak, cak ni na internetu. Ako vam se čini da nije tako, razmislite ponovo. Od banalnih stvari tipa banera  – dobili ste Iphone, milion dolara i slično, pa do Googla i Facebook-a,  da bi ste dobili nešto, nešto morati dati za uzrvat. U većini slucaja to su vaši podaci koji se kasnije prodaju trećim stranama. Ne kazem da je ovo loš dil, samo da besplatno ne postoji ako nije rarovanoJ.

3.       Lajkuj bližnjeg svog. / Ljudi su sujetni, svi cene sopstveno mišljenje. Ako želite da zadržite dobre odnose sa onima do kojih vam stalno ne treba vam biti teško da im lajkujete postove jer ćete na taj način očvrsnuti vezu.

4.       Ne spamuj. / Niko ne voli pričalice od kojih ne može doći do reči, naročito ako ih ništa i ne pita. Ako vam neko ne odgovori na mejl, nemojte mu slati još jedan jer ćete time znatno smanjiti mogućnost da dobijete odgovor i na onaj koji ste već poslali.

5.       Tri put meri, jednom Share-uj. / Sigurno vam se desilo da ono što vam u jednom trenutku izgleda zanimljivo u nekom sledećem bude degutatno. Ako želite da se predstavite kao neko ko je aktuelan pogledajte da možda nešto sto je za vas novo još uvek  niste videli samo vi vaša mama, postoji mnogo klipova sa istom sadržinom na Youtubu, tako da broj view-a ništa ne znači per se.

6.       Uvek se Izloguj. / I na poslu i kod kuće, uvek su oko nas ljudi koji ne znaju apsolutno svaku sitnicu u našim zivotima, i tako treba i da ostane. Nije to skrivanje istine, samo je razdvajanje bitnog od nebitnog, ako je bitno rećićete im to i sami, ako nije nema razloga da neko to doživi kao bitnu tajnu.

7.       Koristi razlicite sifre. / Da, ovo ima veze sa prethodnim pravilom ali je i sigurnosna mera. Ko zna gde ste sve registrovali i kakvi oportunisti stoje iza tih sajtova. Najbolje je imati varijacije sastavljene od pojmova koji su samo vama povezani ili imati isti backup mail za sve naloge.

8. Razdvoj privatni i poslovni zivot. / Ovo naravno ne važi za sve ljude, ali većina nas ima želju da razdvoji ove dve sfere. Ne morate imati odvojene profile, ali onda pazite ko sve može da vidi i koje informacije. Poznat je slučaj iz 2009, kada je čovek dobio otkaz postavivši slike sa žurke na Facebook, slikane u vremenu dok je bio na bolovanju.

9.       Plaćaj debitnim karticama. / Postoje zaštite, postoji oprez, ali na kraju krajeva pitanje je koliko ste spremni da rizikujete, a da zapravo ništa ne možete dobiti. Ovako rizikujete samo ono što imate na računu, pa sami odaberite koliko će to biti.

10.   Kada se promovišeš, radi to strpljivo. / Da li biste verovali marketing stručnjaku koji bi vam obećao uspešnu instant promociju ni za šta, ili za malo više od toga? Ne postavljajte linkove na sajtove koji sluze samo za to, ne koristite Black hat SEO, sve će vam to doneti samo privemeni uspeh koji će se pretvoriti u neuspeh pre nego što počne da se isplaćuje.

11.   Prilagodi se, jer sve se menja. / Otkad je pocela 2.0 era, male promene su svakodnevne, a velike redovne. Zato treba prihvatiti nova znanja ali ih ne shvatati kao dogmu, uskoro će ono biti zastarela i najverovatnije kontraproduktivna.

Gost na blogu: Nemanja Đurić
Master filozofije i komunikologije. Decenijski stanar Intereta i istraživač fenomena koji su uzrokovani njegovom penetracijom. U žizi insteresovanja su mu online PR i problemi vezani za interferenciju između virtalnog i stvarnog identiteta.

 

Twitt kojim je ilustrovan ovaj post poslužio je kao povod da Maja Nikolić bude intervjuisana a taj snimak prikazan kao uvod u panel “Javne ličnosti i društvene mreže” na ”East Weekend Fest-u”.

Maja je novinar i voditelj. Na RTS-u uređuje i vodi Jutarnji program. U snimku govori o mestu Twitter-a i drugih društvenih mreža u njenom poslu i privatnom životu. Takođe daje i odgovore na pitanja:

“Čije si Twittove pratila u noći kada su ubili Osamu?”

“Kako inače biraš one koje pratiš?”

“Kada će Twitter i Facebok pojesti klasične medije?”

Hvala Petru Vojinoviću, autoru “Tango Six” bloga o avijaciji, za pomoć prilikom realizacije ovog priloga.

Untitled from Internet agencija on Vimeo.