Online servis PR objave služi distribuciji saopštenja u formi kakvim ih napravite (postoje naravno pravila šta se sme a šta ne).

I to je to. Mesto gde objavite svoju objavu, tagujete je (opišete ključnim rečima), okačite i fotke uz nju i čekate da je mediji pokupe. To nije zamena za PR agenciju, službu ili odeljenje. To im nije čak ni konkurencija. To je so call newswire servis, alat koji one treba da koriste da bi povećale efekte svog rada.

Možda neki novinar svrati i pokupi vašu vest, ako ga zanima. “Što bi se sa tim smarala-smarao kad ne mogu posle da pozovem novinara da pitam hoće li da objavi moje saopštenje i da ga podsetim da mu se moj klijent oglašava?”, zapitaće se možda neko. To je legitimno razmišljanje samo ne zaboravite jednu stvar. Kada pišete i objavljujete za veb vi to radite i za ljude ali i za agregatore i pretraživače.

Konkretno u ovom slučaju vest da je servis za monitoring online medija Naslovi interent kliping među posećene, relevatne i kvalitetne medije sa originalnim sadržajima koje prati uvrsti o Telegraf-.rs objavljena na PRobjavama donela je sedam zahteva za probni period korišćenja i tri nova klijenta. Tri po tri, …posao PR-a je podrška poslovanju, online PR-a takođe.

Povremeno sam u situaciji da moram potencijalnim klijentima da objašnjavam zašto bi trebalo da budu prisutni na društvenim medijima i mrežama. Da se razumemo u pitanju su kompanije i jedino što ih zanima su kupci-potrošači. Što je sasvim OK.

U tim trenucima koristim poučnu priču o načinu na koji lavovi love.

Ovu sjajnu sliku porodice lavova sam ukrao odavde.

Istina ne love lavovi nego lavice ali sada to baš i nije toliko bitno. Ukratko ne pada im na pamet na jurcaju po savani za plenom. Vrućina, prašina, brze antilope… očas bi se smorli, dehidrirali. Ovako oni koriste taktiku “Pojilište”. Pronađu retka mesta u savani gde ima vode i gde plen mora da dođe. Tu je obično i neko drvo pa je zgodno da zalegnu u hladovinu i čekaju ga. Kada se antilope okupe oni onda ocene one koje su im zgodne (segmentacija tržiša) i napadaju. Izvinjavam se na nedostatku suptilnosti u ovom prikazu ali za biznis su potrošači lovina. OK dobijemo i lepu veliku i šarenu kesu.

I to vam je to. Ništa posebno mudro. Ljudi koji imaju više novca i mlađi su (više i opuštenije troše) pa su samim tim i jako dobra ciljna grupa su u Srbiji mahom na društvenim mrežama, čitaj Fejsbuk. Prosto. Da naravno, postoje i strategije koje će na mnogo strana opisati ovo što sam vam upravo rekao. Šalu na stranu so call “strateški pristup komunikaciji” se podrazumeva (i stvarno je krajnje vreme da napišem tekst i o tome). Mesecima već lovim po vebu sliku kojom bi da ga ilustrujem ali nikako da mi se posreći.

Sada se lepo zavalite, opustite i pogledajte ovaj, istina malo stariji, ali vrlo poučan film.

gošća na blogu – Sandra Kravić

Ako se na neki način bavite komunikacijom verujem da vam nije promakla gornja analiza koju je nedavno objavila koleginica Sandra Kravić. Za sve nas koji se bavimo ovim poslom je dobro što se ova analiza pojavila. Uz čestitke Sandri na trudu kao mali znak zahvalnosti ali i podsticaj i drugim koleginicama i kolegama da učine napor na animiranju potencijalnih klijenata da se više okrenu internetu i društvenim mrežama objavljujem Sandrino najnovije istraživanje i kratak intervju sa njom.

Kako je nastalo interesovanje za analizu prisustva na društvenim mrežama banaka koje posluju u Srbiji?

U sklopu istraživanja za klijenta, krajem avgusta prošle godine, radila sam i istraživanje da li banke u Srbiji koriste društvene mreže. Obzirom da je stanje bilo najblaže rečeno zabrinjavajuće, odlučila sam i da objavim “suve podatke” tog istraživanja i dam svoje mišljenje zbog čega bi banke trebalo da porazmisle o većem angažovanju na tom polju.

Zašto bi banke trebalo da budu prisutne na društvenim mrežama?

Kao što sam iznela u tom tekstu: “(…) razlog zbog kojeg je neophodno da budu prisutne na društvenim mrežama (…) je zapravo osnova odnosa klijent-banka: poverenje. Ako su otvorenije prema svojim klijentima, ako klijenti znaju da slobodno i javno mogu da kažu kakav problem imaju, a da će banka uraditi sve da se taj problem reši – kako ne bi izazvala lavinu negativnih komentara, te negativan publicitet – a na kraju krajeva i ako osete taj lični pristup ljudi koji stoje iza tih naloga, biće im mnogo lakše da grade reputaciju na poverenju i da grade armije zadovoljnih klijenata.”

Nakon te prve analize nastala je sada već serija analiza, kakvo je stanje bilo u novembru, a kakvo je sad u martu?

Povod za drugu analizu je bio tzv. Mesec štednje, a treći deo (druga prezentacija) je već bio očekivan, bez posebnog povoda, osim davanja kontinuiranog pregleda. U prvoj uporednoj analizi dva perioda, rađenoj u novembru, vidi se rast fanova na Fejsbuku / pratioca na Tviteru – ali ništa drastično, i ništa što iskače iz očekivanih tokova, obzirom da raste upotreba ovih društvenim mreža – odnosno, broj korisnika. Osim ERSTE banke, koja kontinuirano radi na svom celokupnom online prisustvu, nijedna banka nije posebno posvećivala pažnju ovom segmentu komunikacije.

U martu je već prikazano drugo stanje: banka Inteza je otvorila zvaničnu Fejsbuk fan stranicu i za otprilike mesec dana prestigla brojku od 20.000 fanova – dok fanovi svih drugih banaka zajedno čine tek malo više od poovine tog broja. Ovo i nije iznenađujuće, obzirom da je banka Inteza prva po veličini aktive u Srbiji. Hipo Alpe Adria banka je takođe imala  Takođe, AIK banka je kroz akcije putem Fejsbuka aktivirala svoje fanove i pratioce i stigla do trećeg mesta po broju fanova.

Predviđanja rezultata sledeće analize?

Sledeća analiza će biti rađena za potrebe konferencije E Trgovina (25.-27.04., Palić), što znači da neće biti dat tromesečni presek, kao do sada, nego za period od 45 dana. Ipak, očekujem uključivanje još par “velikih” banaka, mada bih rekla da se masovnije pojavljivanje banaka na društvenim mrežama može očekivati neposredno pred letnji period – a o tome ćemo razgovarati na E Trgovini

Sandra Kravić je diplomirani ekonomista po struci, vlasnica agencije za digitalni marketing Šnajderaj po opredeljenju i futurista po religijskim ubeđenjima.

Pretraga “politicari” na Tviteru.

Gost na blogu: Nemanja Đurić

Često se može čuti da ako ste nacionalno svesni (kao što većina ljudi u Srbji jeste) onda treba glasati u skladu sa nacionalnim interesom. Problem nastaje u tome što se čini da taj nacionalni interes nije precizno definisan. Tako imamo situaciju da je za jednog političara nacionalni interes članstvo u EU, za drugog članstvo upravo nije u skladu sa nacionalnim interesom, za jednog Kosovo u sastavu Srbije, za drugog istorijski dogovor sa Albancima. Nacionalni interes može biti i dolazak strane kompanije u Srbiju ili pak ne prodavati kompanije strancima. Hajde da pokušamo da definišemo šta je tačno taj „nacionalni interes“ pa će onda valjlda biti jasno šta uraditi tog „sudnjeg dana“, jedinog dana kad se običan čovek za nešto pita.

Problem je u tome što se „nacionalni interes“ ne može definisati, isto kao ni „javni značaj“, „jednaka šansa“, „država blagostanja“. Ove sintagme, tako omiljene političarima, zapravo i nemaju značenje. One su ubeđivačke definicje (Čarls Stivenson). Ubeđivačka definicija se pravi tako što uzmete jednu reč koja ima jako emotivno značenje (interes, šansa, blagostanje, dobro, lepo) i dodajuči drugu reč promenite joj deskriptivno značenje. Ta nova sintagma nema značenje, ali pozitivni emotivni naboj u njoj ostaje. Otud onaj osećaj zadovoljstva kad nam političari kažu da je sve dogovoreno u skladu sa našim nacionalnim interesom, iako ne znamo šta je to. To je skriveni mehanizam koji radi kad Koštunica priča pola sata, ništa ga ne razumete, ni sa čim se ne slažete, ali imate osećaj da je u pravu.

Izbori nisu kviz. Nema tačnih odgovora. Svako bi trebalo da glasa u skladu sa svojim interesima i svojom vizijom budučnosti. Na primer ako se bavim proizvodnjom krastavaca i izvozom u Nemačku, logično je glasati za onog ko će dati subvencije na poljoprivredu i pritom imati dobre odnose sa EU. Ako uvozim robu iz Kine, to će mi biti bitnije. Ako se bavim Interetom glasaću za onog ko daje subvencije za radna mesta u IT industriji. Izbori su pijaca, postoji za svakog po nešto. Naravno, ljudi to već rade.

Političke strane već su zagazile u arenu koja se zove drušvene mreže. Pitajte ih, konkretno, šta nude da Vama omoguće prosperitet. Jasno mi je da su programi naših stranaka šturi i opširni, ali naterajte ih da se izjasne, da dopišu program. To je poenta politike na društvenim mrežama, a ne broj lajkova, komentara ili pregleda na Youtubu. Ljudi nisu brojevi, ne dozvolite da Vas tako tretiraju.

Osvestite se i borite se za svoju budućnosti, svoju vizijiu društva. Naterajte političare da razmišljaju o Vašim problemima, ne Vi o njihovim. Jedino tako ćemo doći do Bolje Srbije. Za kraj da citiram Zorana Djindjića „Srbija – to je zbir svih nas“.

Gost na blogu: Nemanja Đurić
Master filozofije i komunikologije. Kreativni direktor Internet agencije. Decenijski stanar Intereta i istraživač fenomena koji su uzrokovani njegovom penetracijom. U žizi insteresovanja su mu online PR i problemi vezani za interferenciju između virtalnog i stvarnog identiteta.

“Samo 14% potrošača veruje reklamama“!

Ukoliko ste privrednik, preduzetnik, gazda, vlasnik, .. samo treba da odlučite koliko ćete svog novca da spalite.

Ukoliko ste direktor, menadžer, account, .. samo treba da odlučite koliko ćete tuđeg novca da spalite.

Svi ti fenomenalni bilbordi, sitilajtovi, megabordovi, stranice u magazinima a o “sečama emisija u primetime terminima” i u reklamnim blokovima od po 20 minuta tokom kojih zaboravite koji film gledate samo čekaju na njega. Da ga spale. Izvolite!