Kompanija Infostud sprovela je jedinstveno domaće istraživanje „Najbolji poslodavac 2012 – zaposleni biraju“, u kojem je učestvovalo 57 kompanija iz Srbije i preko 8.100 zaposlenih koji ocenjivali svoje poslodavce. Bio sam njihov gost na proglašenju pobednika i prezentaciji rezultata kao i Organ vlasti,  Deda i Miloš bloger. Na njihovim blogovima možete da nađete odličen opise ovog istraživanja i samog događaja.

Off Topic: Infostud može da se pohvali i po mom mišljenju najboljem online press centrom koji sam video kod nas. Tekst i materijale (fotografije i prezentaciju) vezane za ovaj događaj možete da pronađete ovde. Zaista je sjajno urađen i toplo preporučujem svakome ko se bavi PR-om da ga pogleda.

Nego da se vratimo na temu ovog blog posta. Za vreme samog događaja vrlo su me zainteresovali delovi izveštaja koji se tiču (ne)zadovoljstva zaposlenih. Mnogo sam ljudi zapošljavao u zadnjih desetak godina ali nisam ja bio taj koji određuje pravila igre u firmama u kojima sam radio. Sada sam u prilici, kao suvlasnik agencije koja se ovih dana otvara, da sa partnerima podelim odgovornost oko zadovoljstva zaposlenih i angažovanih osoba koje se i te kako reflektuje na poslovni uspeh. Prodiskutujmo malo na tu temu. Preporučujem da pre toga svakako pročitate materijale na stranama koje sam linkovao u prethodnom delu teksta a posebno sadržaj strane Infostudovog press centra koja je posvećena događaju i istraživanju.

Na ovom slajdu u oko mi je upao podatak o nezadovoljstvu zaposlenih korporativnom komunikacijom. Kao komunikatoru ovo mi je vrlo indikativno. Govori o tome da se komunikacija sa zaposlenima ne sme zanemarivati makar nam se komunikacija sa drugim javnostima, a posebno sa klijentima, činila u nekim-mnogim trenucima bitnija. Nedostatak vremena i-ili podrazumevano razumevanje situacije u firmi od strane zaposlenih ne sme da bude izgovor.

Evo i šta je to što zaposleni zameraju poslodavcima u vezi sa internom komunikacijom. Verovato je teško izvagati gde je granica odgovornosti i koliko oni treba da budu uključeni u donošenje odluka.  Ono na šta svakako treba obratiti pažnju je informisanje zaposlenih o stanju u preduzeću a posebno u vezi sa stabilnošću poslovanja. Povratna informacija o njihom radu ispostavila se kao veoma bitna zaposlenima.

Sa ovim slajdom mi jako raste samopouzdanje vezano za moju buduću agenciju. Mi se upravo kroz praksu razvijamo i učimo. Formalnih obuka će biti i one su važne posebno u soft skils oblastima (komunikacija sa klijentima, one team building roštiljdžijske fore) ali i u delu poslovnih znanja i veština (jer niko od nas nije školovan menadžer).

Ovde nema šta da se kaže. Odlične informacije koje treba imati na umu.

Za kraj mogu samo da obećam da će agencija Home Page učestvovati u narednom ovakvom istraživanju. To su dragocene informacije i hvala Infostudu što ih poslodavcima omogućava.

Već dugo se kanim da napišem tekst na temu strategija komunikacije i njihovog mesta u PR-u ali nikako da nađem odgovarajuću sliku kojom bih je ilustrovao. Tražim onu, sigurno ste je videli po vebu, na kojoj je predstavljeno kako ljujljašku na drvetu vide različite struke. Inženjer, ekonomista, građevinac.. i na kraju dete, kome je i namenjena. Dete naravno vidi ono što i treba da vidi – ljuljašku.

Jutros sam se, između sunčanja na terasi i spremanja nedeljnog ručka, u redovnom napadu hejtovanja na Tviteru koji me u to doba uhvati ponovo dohvatio teme strategije i njenog značaja u PR svetu. Ne mogu da odolim jer kad čujem rečenicu “Znate mi to radimo strateški!” sa sve značajno podignutim obrvama proradi mi živac. A naslušao sam je se ovih dana. Sada nam je vrhunac aktivnosti pred (polu)mrtvu letnju sezonu i vrši se akvizicija onog dela klijenata koji ne angažuju “izvođače PR radova” na godišnjem nivou nego u periodu kada treba pogurati prodaju sezonskih proizvoda.

Moj tvit koji sam citirao gore doživeo je retku čast. Retvitovao ga je i prokomentarisao Peđa Ašanin Gole, čovek koji u PR svetu Balkana a i šire ima posebnu težinu, mada ne teži više od šezdesetak kilograma.

Ko je dotični Peđa možete da pogledate ovde a šta će, ako će, pričati na temu mesta i uloge isticanja “strateškog pristupa” u prodajnoj komunikaciji PR people & agencija videćemo već za koji dan na Kozari na PROACTIVE8 konferenciji. Do tada da ukratko iznesem šta to mene u vezi sa “strateškim pristupom komunikaciji” žulja i gde mislim da je problem.

Šta je to uopšte?

Moj pokojni otac je na vojnoj akademiji predavao tzv. “vojne predmete” ili ti strategiju, taktiku i operatiku. Jednom mi je rekao: “Nije sine na nama vojnicima da određujemo hoće li se ići u rat. To odlučuju političari. Na nama je da poznajem neprijatelja i sebe i da unapred znamo kako, čime i kada je najbolje da ih udarimo i šta sa tim da postignemo “. Ja bolju definiciju strategije nisam čuo a vi?”

A kako bi drugačije?

Nikako, naravno.  “Kada ne znaš kuda ideš svaki ti je put dobar”, rekoše poodavno Kinezi.

Svaki inženjerski projekat u bilo kojoj struci, svako normalno upravljanje firmom, … na kraju krajeva planiranje i realizacije slave od strane moje tetke (po zanimanju domaćice) obavlja se po “strateškom principu”. Vidi se gde smo, odluči kuda idemo i nađu načini da se to ostvari. Pa lekar kad mu dođete ne krene odmah sa antibioticima nego vas prvo pošalje u labaratoriju. Jel’ znate možda kako se pravi put ili most ili kuća? Sigurno se ne puste radnici da čeprkaju nešto po livadi .. pa šta ispadne. Sve ta zanimanja rade “strateški”, tj. planiraju svoje aktivnosti ali to naravno ne ističu.  Čudno bi ih ljudi gledali da ističu nešto što je prirodno i normalno. U PR svetu ćete svaki čas naleteti na taj pridev. Zašto je to tako nadam se da ćemo prodiskutovati na Kozari uz špricer koji mi Peđa duguje za inspiraciju. Valjda neće biti ovako dramatično.

Mora li baš uvek?

Naravno da ne. Apsolutno je nepotrebno da svaki komunikacioni projekat radite po “strateškom principu”. Tu se postavlja vrlo jednostavno pitanje za šta ste angažovani. Objasniću vam na primeru. U nekoj diskusiji pre jedno godinu dana pomenuh da smo imali zahtev da podržimo otvaranje neke prodavnice obuće za mlade. Znate ono poznata ličnost, baloni, promoterke, novinari gradskih i urbanih magazina, malo o ekonomiji, gerila po vebu i tako to.

Napade me kolega samo tako jer nismo uradili godišnji plan komunikacije sa svim mogućim istraživanjima.. za koji niti smo bili angažovani niti smo bili plaćeni .. i zaključi da nismo “Agencija koja radi strateški” ["Možda i nismo ali radimo ekonomski", mislim se ja.] i napomenu kako je on konsultant za strateške komunikacije koji svaki put izanalizira sve aspekte….

E sad ovaj termin “konsultant za strateške komunikacije” me posebno buni jer ne znam šta znači a viđam ga sve češće, posebno na vebu. Ako bi trebalo da označi osobu koja sa klijentom učestvuje u pravljenju planova komunikacije i daje mu savete onda se radi o nepotrebnom dupliranju termina. Reč konsultant označava upravo to. Nekoga ko nije operativno uključen u realizaciju. Ako se time želi istaći da takva osoba može da posavetuje klijenta samo u domenu strategije, dakle planiranja, dolazimo u neprijatnu situaciju po nosioca napred navedene titule da se postavi pitanje ostvarljivosti takvih dokumenata jer su oni potpuno bezvredni ukoliko se ne mogu realizovati. Realizacije nema bez dobrog poznavanja PR prakse do čega se dolazi isključivo kroz iskustvo. Više puta sam istakao da PR nije nuklerna fizika nego praktična veština. Da citiram opet mog oca: “Od svih silnih planova nema ništa dok vojnik ne zalegne u rov”.

Napomena: Da savršeno sam svestan prodaje PR-a “na kilo”. Pa pre neki dan sam sam čitao dokument u kome piše doslovce “Minimalni broj novinara koje dovodimo na događaj da o njemu pišu je pet i to košta 300 EUR. Za svakog sledećeg novinara doplaćuje se dodatnih 50 EUR.”. Ovakav pristup mi je jasan kao povod ali nije naravno i dobar razlog da nešto što je prirodan deo našeg posla ističemo kao ne znam kakvu konkurentsku prednost. Postaje kontraproduktivno.

Ako bi mogao nešto da zaključim, a da nije već rečeno u tvitu kojim sam ilustrovao post, je da dolazimo u fazu koju je sjajno opisao jedan moj sagovornik iz veeelikeee kompanije koju bi rado svi videli kao klijenta: “U zadnje vreme nam svi nude strategije online komunikacije a slabo ko i da nešto konkretno uradi”. Struka nam ulazi u fazu kada će se sve više tražiti konkretni, trenutno i jasno merljivi rezultati a veb tehnologije upravo to omogućavaju. Mislimo o tome!

To bi bilo to o strategiji što me već dugo muči pa sam morao da iskažem. Sad odoh da pišem jednu i da usput dovršavam ručak a vi izvolite iznesite svoje mišljenje.

Volim da na ovom blogu pokažem dobar primer, zanimljivu ideju, efektnu realizaciju. Naravno nebitno je da li sam to radio ja i moji momci i za naše klijente ili je radio neko drugi za svoje klijente. Mislim da je neophodno da se stalno inspirišemo međusobno, da edukujemo klijente i da ih informišemo o načinima na koje internet, a društvene mreže posebno, mogu da se iskoriste u komunikaciji.

Kampanju koju vam danas predstavljam osmislile su i realizovale agencija Idea+ i digitalna agencija Ellecta Interactive. Meni je zapao za oko tvit koji je govorio o vezi, odnosno prelivanju takmičenja iz virtuelnog (sa Fejsa) u realan prostor (takmičenje u stonom fudbalu u klubovima u nekoliko gradova). Sem ideje i realizacije obratite pažnju i na način na koji se ova akcija prezentovana, posebno što se pokazivanja efekata tiče. Uživajte!

Agencija Idea+ osnovana je 1991. godine a od 1994. posluje i u Makedoniji. Agencija ima preko 30 zaposlenih sa sedištem u Beogradu. Karakteristika ove agencije je što klijenti dugo ostaju kod njih pa im je na primer McDonalds klijent preko 15 godina, Ferero 14, Knjaz Miloš im je bio klijent preko 10 godina. Pored Carlsberg za koji realizuju različite projekte aktuelni klijenti su im: Philip Morris, McDonalds, Jaffa AD Crvenka, NIKE, Ferrero, Nestle i mnogi drugi.

Ellecta Interactive je nezavisna full-service digitalna agencija koja pruža integrisanu uslugu strateškog planiranja, vođenja kampanja na digitalnim medijima i produkcije digitalnog sadržaja za web i mobilne kanale.

Svačega smo se nagledali u proteklih par meseci na domaćem internetu u vezi sa izborima koji su danas održani. Mnogo toga je rečeno a verujem da će se tek analizirati i svoditi računi. Ova kampanja je bila specifična po korišćenju interneta u obimu i na načine kao nikada do sada. Mislim da je to posledica kombinacije tri faktora:

• penetracija interneta je po nekim pokazateljima dostigla 50% a najveći skok se desio upravo u periodu od proteklih do ovih izbora,
• društvne mreže, a posebno Fejsbuk, su postale ekstremno popularne i korišćene dok su novinari počeli da prenose u štampana izdanja izjave poznatih sa Tvitera,
• porasla je i počela da se bavi politikom generacija koja je krenula u osnovnu školu kada je internet došao u Srbiju.

Nisu naravno svi pokazali isti entuzijazam, znanje i želju da se upuste u internet kampanjisanje. Kad bolje razmislim nekako ispada da ga je trećina stranaka ponovo ignorisala, trećina koristila na stari i prevaziđeni advertajzerski način po metodi “lansiraj novi sajt, udri po banerima i na Fejs kači saopštenja press službe” a jedna trećina se baš potrudila.

Dosta sam u poslednjih par nedelje govorio za razne medije na temu korišćenja interneta u predizbornoj kampanji. Verovatno je tome doprineo moj opšte poznati profesionalno neutralan stav sa jedne i dobra upućenost ko, kako i šta radi sa druge strane. Ima nekog značaja valjda i to što ponešto znam o online komunikaciji. Od tih intervjua izdvajam ovaj na radiju B92, kod Baneta u Zaokruživanju. Zoza Stanković i ja smo rekapitulirali proteklih nekoliko nedеlja/meseci a zgodan je format da se presluša.

Sve u svemu moglo je i bolje ali sam prezadovoljan i ovim što sam u proteklih osam meseci video uz napomenu da je bilo i te kako neprimerenih izleta koji mogu da se okarakterišu kao u najmanju ruku neukusni. Takvi smo kakvi smo, nije internet tome kriv. Pošto se upravo zatvaraju birališta red je da se proglase pobednici.

Ovo je potpuno lična i samim tim naravno neobjektivna rang lista pobednika izbora #2012 bar kada je veb u pitanju:

5. Naslovi internet kliping

Ovaj servis za prikupljanje bitnih objava sa news i info sajtova i praćenje komentara koristilo je osam, što večih što manjih partija.

4. Oglasi na FB i Google Add Sense

Poslednjih mesec i po dana pred Đurđevdan masovno su i mahom neselektivno korišćeni. Primenjivana je tehnika “polivanje” kada je Google u pitanju i “ko će više fanova privući” varijanta pumpanja FB strana.

3. Vukajlija

Zahvaljujući dobrim delom i izbornoj groznici izbio na prvo do trećeg mesta među najposećenijim sajtovima (kako ko meri). Korišćen kao ubojito oružije onih koju su išli putem tzv. “prljave kampanje” ali i kao bitan ventil za pražnjenje frustracija pobednika ovogodišnjih izbora.

2. Tviter

Ni beznačajnijeg, po broju korisnika, veb servisa ni veće buke oko njega. “Fenomenu Tviter” u Srbiji su podjednako doprinele poznate ličnosti (računajući tu naravno i političare) koji su našli još jedan kanal da dospeju u tabloide i novinari tabloida koji su našli način da dođu do poznatih. Posle izbora sledi mu značajan pad popularnosti.

1. Veb timovi URS-a i Naprednjaka

Radili su sa puno strasti, uporno i posvećeno još od jeseni. Realno su jedini (uz možda Zelene i Dveri kojima je ovo bio i jedini stvarno dostupan kanal i SPS koji je imaliorlo dobar dizajn ali su prekasno krenuli – pa ispadaju iz konkurencije) koji su pokapirali čemu veb može i treba da služi i kako potencijalni glasači mogu da se okupe, informišu i animiraju na njemu.

Veb tim SNS-a se istakao u raznim načinima (neki mi se lično ne dopadaju ali ne mogu 100% da tvrdim da stoje iza njih) animiranja simpatizera uz oslanjanje na viralne sadržaje. “Sigurni veb glas” (1:1 komunikacija na društvenim mrežama sa korisnicima za koje posle dužeg praćenja ocene da bi im mogli biti podrška) je njihov doprinos online političkoj borbi.

URS je na online delu kampanje radio dugo (od septembra), planski i posvećeno uz dosta kreiranja originalnih materijala, inovacije (Dinkićeva obraćanja fanovima) i odgovarajuće budžete za oglašavanje raspoređene na duži vremenski period.

A pravi pobednik je naravno njegovo veličanstvo

0. korisnik interneta

Izmrcvaren svakodnevnicom, smoren lažima i obećanjima, depresivno-euforično-nezainteresovano-hiperaktivni korisnik interneta nalazio je na njemu i izvor frustracija ali i ventil. Uz gomilu “šuma” nastali su neki zaista sjajni radovi od kojih su dva poslužila za ilustraciju ovog teksta.

Denis Kolundžija je pripremio ovaj sveobuhvatan pregled komentara kampanje od strane korisnika interneta.

Da sam na mesto političara dobro bih analizirao poruke takvih radova a na osnovu vrlo jednostavnog teksta koji se zove “Ko će nastaviti da tvituje i komunicira na Fejsu i 7. maja ujutru” znaćemo ko je i šta shvatio.

Lepo naš narod kaže: “Obećanje – ludom radovanje!”. Proteklih mesec i po dana naslušali smo se obećanja političara koja su davali u još jednoj jurnjavi ka mestu u Vladi, poslaničkim mandatima i mestima u upravnim odborima.

Jel’ verujete predizbornim obećanjima političara? Da li zaista mislite da će se političari potruditi da urade mnogo za vas? Da li ste sigurni da će političari uraditi ono što su nam obećavali proteklih mesec i po?  Jeste li zaista toliko očajni, bez nade i energije da stavljate svoju sudbinu u ruke ljudi koji su mahom manje kvalitetni od vas? Koliko ste se puta u zadnjih mesec i po dana zapitali: “Šta bre ti imaš da mi rešavaš pitanje posla, plate, sigurnosti u budućnosti?” slušajući predizborne bajke.

Snaga je u nama. Imamo moć i sposobni smo samo što većina nas to još nije, a pitanje je i hoće li ikada otkriti. Men i je trebalo 45 godina i dolazak na ivicu (u bukvalnom smislu) da je otkrijem. I dobro mi je. Ako ne verujete meni da nije potreban ni sistem, ni političari ni partije da bi se pobrinuli o vama nego da treba svoju sudbinu da uzmemo u svoj ruke poslušajmo u ovo predvečerje pred veliki okršaj na političkoj sceni [za koji me iskreno blago zabole] nesumljivo najbolju priču o veri u sebe i uspehu u veb poslovanju Srbiji. Priču o Infostudu!

Na moja pitanja su odgovarale Branislava Gajić, direktorka i Olja Šećerov, menadžerka za ljudske resurse.

Brano, sigurno si zadovoljna jer se od mladalačkog entuzijazma razvila ozbiljna firma?

Skroz sam zadovoljna. J  Posebno kada se setim da smo počeli kao grupica entuzijasta, tada mahom još studenata, koja je za Infostud radila od kuće i o svom trošku, a finansije za život sticala kroz druge  poslove. Vremenom smo okrenuli drugi list i počeli ozbiljno da se bavimo prodajom i da gradimo biznis umesto da pravimo samo sajt. Počeli smo da zapošljavamo ljude i da se širimo poslovanje i sa početne oblasti visokog obrazovanja, prešli smo i na oblast zapošljavanja. Potom su došle i prve akvizicije drugih sajtova kao što su www.polovniautomobili.com i www.putovanja.info, a prošle godine i www.internet-prodaja-guma.com. Dakle, od onog studentskog početka do danas, kada imamo 9 sajtova, prošlo je već 12 godina. Vreme stvarno leti. J

Da li ste imali i pogrešnih poslovnih poteza?

Naravno, jedan od njih je na primer bio kada smo u jednom trenutku napravili društvenu zajednicu zujanje.com i onda je u relativno kratkom roku zatvorili, iako je sajt imao prilično dobar start. Jednostavno nismo se tu pronašli i odlučilli smo da se ipak držimo oblasti za koje imamo poslovnog i tehničkog znanja. Međutim, to je svakako bila korisna pouka za nas i mislim da je i dobro što nismo nastavili da se razvijamo u tom pravcu. Nekad jednostavno treba progutati knedlu i uraditi pravu stvar.

Vremenom ste postali zanimljivi stranim investitorima?

Da, u međuvremenu smo ostvarili partnerstvo sa britanskom međunarodnom korporacijom Daily Mail and General Trust, koja je postala manjinski suvlasnik 25% naše firme. Ipak, razvoj Infostuda se uvek finansirao čisto iz sopstvenih izvora i zbog toga mi je jako drago i mirno spavam J iako to nosi i ogromnu odgovornost.

Neki vas nazivaju srpskim Guglom?

Da, i to nam prija. Ljudi nas znaju , između ostalog, i po dobroj atmosferi u timu, opuštenoj komunikaciji i jako sam zadovoljna što smo, i sa rastom broja ljudi u firmi, uspeli da zadržimo taj dobar osećaj. Trudimo se da zaposlenima, koji mnogo rade, pružimo dobre radne uslove ali i što više beneficija van radnog vremena. Svake godine obezbeđeni su im detaljni lekarski pregledi na koje mogu da idu ukoliko žele.

Takođe, volimo sport pa smo našim kolegama iznajmili termine za fudbal a koleginicama za trčanje i odbojku. Često svi zajedno idemo na kuglanje ili planinarenje, a dobro se snalazimo i u kafanama J. Besplatna masaža je jedna od mojih omiljenih beneficija za zaposlene (i ja je koristim svakog meseca J), a jako mi je drago i što dotiramo troškove jaslica mladim roditeljima u Infostudu.

Inače, svake godine radimo istraživanje zadovoljstva zaposlenih jer su nam važne povratne informacije koje dobijamo od njih. Tako i na sebi sprovodimo naš projekat pod nazivom „Najbolji poslodavac” koji svake godine radimo i za druge firme.

Ipak, želim da naglasim da za razvoj firme svo ovo ipak nije dovoljno samo po sebi i smatram da je za Infostud ključan princip – manje priče, više rada, odnosno fokus na rezultate i ciljeve. Ovo se može videti i u našim vrednostima i principima rada, gde se prvenstveno ističu razvoj, rezultati i kvalitet. A bez tima koji voli da radi u Infostudu, i tu se oseća dobro, rezultata ne bi bilo.

Takva poslovna filozofija očigledno daje rezultate?

Upravo. Zato smo i ponosni recimo na poslednje istraživanje Gemiusa, koje kaže da je sajt polovniautomobili.com, koji smo preuzeli 2008, danas četvrti najposećeniji sajt u Srbiji i sajt sa najvećim brojem pregledanih strana mesečno. J Kao i na to da poslovi.infostud.com, iako naš najveći biznis, nije jedini izvor naših prihoda te da smo sada mnogo stabilniji kao firma jer imamo više profitabilnih biznisa. Puno je tu bilo truda i zalaganja da bi se sve to postiglo.

Olja, gde dajete oglase za posao Da li koristite regrutere, agencije…?

Oglase za posao objavljujemo na našem sajtu za zapošljavanje poslovi.infostud.com i to nam je dovoljno J Takođe, tu je i bogata baza biografija tog sajta koju takođe koristimo. Ti izvori nam daju veliki broj kvalitetnih kandidata koji su u igri za poziciju u našoj firmi. Dalji proces selekcije organizujemo i vodimo sami, unutar firme, prema već ustaljenim pravilima.

Takođe, stalno imamo otvorene konkurse za praksu koja je sjajna  prilika za mlade ljude kojima nedostaje radno iskustvo i koji žele da upoznaju  način funckionisanja jednog profesionalnog tima. Neki od najboljih praktikanata su kasnije dobili i posao kod nas i danas su to naše sjajne kolege J

Šta je bitno kod novih zaposlenih, kako teče proces odabira?

Važno je da su vredni, odgovorni i da generalno imaju pozitivan stav prema životu. Bitno nam je i da su spremni na stalno usavršavanje i na to stalno mislimo. Prošle godine, na primer, u obuku zaposlenih uložili smo oko 25.000 evra.

Samom procesu odabira pristupamo veoma ozbiljno i do sada je to dalo dobre rezultate. Možemo se pohvaliti da nismo puno grešili u izboru ljudi J Prilično smo detaljni i, nakon testiranja, kandidati obično prođu još 3 kruga intervjua dok izaberemo najboljeg.  Zvuči kao dosta truda, ali se isplati J

Koliko trenutno imate zaposlenih?

U Infostud grupaciji trenutno radi 80 zaposlenih, najviše u Subotici, zatim u Beogradu, a imamo kolege i u Novom Sadu i Kragujevcu. Prosek godina je 31. Ekipa je prilično mlada, ali se sa ponosom hvalimo da imamo 12-oro dece, plus 2 bebe i 5 beba  na putu J