Ljudski život vredi oko 6 000 dolara – viralna kampanja o duvanu

Profit duvanske industrija u 2010. godini iznosio je oko 6000 dolara za svaku osobu koju je ubio njihov proizvod. Ovaj video snimak: “How Much is a Life Worth? The Truth About Tobacco.” (“Koliko vredi ljudski život? Istina o duvanu.”) osvetljava globalni  problem upotrebe duvana i razne taktike koje sprovodi duvanska industrija da bi od svojih korisnika učinila zavisnike. Duvan je jedini vodeći uzročnik smrti na svetu koji se može sprečiti. Predviđa se da će do 2030. godine u svetu godišnje duvan ubijati preko 8 miliona ljudi ako se ne preduzmu poznate efikasne mere..

Ovaj video snimak razvilo je Američko udruženje za borbu protiv raka i Svetska  fondacija za plućne bolesti, a istaknuti su podaci iz The Tobacco Atlas (Atlasa o duvanu),  4. izdanja zajedničke publikacije ove dve  organanizacije.

Video snimak i mobilna aplikacija predstavljeni su u Nacionalnom press klubu u Vašingtonu, tokom panel diskusije.

Pomozite da se raširi istina o duvanskoj industriji tako što ćete podeliti ovaj video sa svojim prijateljima, kolegama i putem društvenih mreža koristeći hashtag #TobaccoAtlas.

Ovaj blog post je podrška radu Kancelarija za prevenciju pušenja, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i odraz mog stava prema pušenju (duvana).

Slika za je ilustraciju je ukradena odavde.

gošća na blogu – Sandra Kravić

Ako se na neki način bavite komunikacijom verujem da vam nije promakla gornja analiza koju je nedavno objavila koleginica Sandra Kravić. Za sve nas koji se bavimo ovim poslom je dobro što se ova analiza pojavila. Uz čestitke Sandri na trudu kao mali znak zahvalnosti ali i podsticaj i drugim koleginicama i kolegama da učine napor na animiranju potencijalnih klijenata da se više okrenu internetu i društvenim mrežama objavljujem Sandrino najnovije istraživanje i kratak intervju sa njom.

Kako je nastalo interesovanje za analizu prisustva na društvenim mrežama banaka koje posluju u Srbiji?

U sklopu istraživanja za klijenta, krajem avgusta prošle godine, radila sam i istraživanje da li banke u Srbiji koriste društvene mreže. Obzirom da je stanje bilo najblaže rečeno zabrinjavajuće, odlučila sam i da objavim “suve podatke” tog istraživanja i dam svoje mišljenje zbog čega bi banke trebalo da porazmisle o većem angažovanju na tom polju.

Zašto bi banke trebalo da budu prisutne na društvenim mrežama?

Kao što sam iznela u tom tekstu: “(…) razlog zbog kojeg je neophodno da budu prisutne na društvenim mrežama (…) je zapravo osnova odnosa klijent-banka: poverenje. Ako su otvorenije prema svojim klijentima, ako klijenti znaju da slobodno i javno mogu da kažu kakav problem imaju, a da će banka uraditi sve da se taj problem reši – kako ne bi izazvala lavinu negativnih komentara, te negativan publicitet – a na kraju krajeva i ako osete taj lični pristup ljudi koji stoje iza tih naloga, biće im mnogo lakše da grade reputaciju na poverenju i da grade armije zadovoljnih klijenata.”

Nakon te prve analize nastala je sada već serija analiza, kakvo je stanje bilo u novembru, a kakvo je sad u martu?

Povod za drugu analizu je bio tzv. Mesec štednje, a treći deo (druga prezentacija) je već bio očekivan, bez posebnog povoda, osim davanja kontinuiranog pregleda. U prvoj uporednoj analizi dva perioda, rađenoj u novembru, vidi se rast fanova na Fejsbuku / pratioca na Tviteru – ali ništa drastično, i ništa što iskače iz očekivanih tokova, obzirom da raste upotreba ovih društvenim mreža – odnosno, broj korisnika. Osim ERSTE banke, koja kontinuirano radi na svom celokupnom online prisustvu, nijedna banka nije posebno posvećivala pažnju ovom segmentu komunikacije.

U martu je već prikazano drugo stanje: banka Inteza je otvorila zvaničnu Fejsbuk fan stranicu i za otprilike mesec dana prestigla brojku od 20.000 fanova – dok fanovi svih drugih banaka zajedno čine tek malo više od poovine tog broja. Ovo i nije iznenađujuće, obzirom da je banka Inteza prva po veličini aktive u Srbiji. Hipo Alpe Adria banka je takođe imala  Takođe, AIK banka je kroz akcije putem Fejsbuka aktivirala svoje fanove i pratioce i stigla do trećeg mesta po broju fanova.

Predviđanja rezultata sledeće analize?

Sledeća analiza će biti rađena za potrebe konferencije E Trgovina (25.-27.04., Palić), što znači da neće biti dat tromesečni presek, kao do sada, nego za period od 45 dana. Ipak, očekujem uključivanje još par “velikih” banaka, mada bih rekla da se masovnije pojavljivanje banaka na društvenim mrežama može očekivati neposredno pred letnji period – a o tome ćemo razgovarati na E Trgovini

Sandra Kravić je diplomirani ekonomista po struci, vlasnica agencije za digitalni marketing Šnajderaj po opredeljenju i futurista po religijskim ubeđenjima.

Pretraga “politicari” na Tviteru.

Gost na blogu: Nemanja Đurić

Često se može čuti da ako ste nacionalno svesni (kao što većina ljudi u Srbji jeste) onda treba glasati u skladu sa nacionalnim interesom. Problem nastaje u tome što se čini da taj nacionalni interes nije precizno definisan. Tako imamo situaciju da je za jednog političara nacionalni interes članstvo u EU, za drugog članstvo upravo nije u skladu sa nacionalnim interesom, za jednog Kosovo u sastavu Srbije, za drugog istorijski dogovor sa Albancima. Nacionalni interes može biti i dolazak strane kompanije u Srbiju ili pak ne prodavati kompanije strancima. Hajde da pokušamo da definišemo šta je tačno taj „nacionalni interes“ pa će onda valjlda biti jasno šta uraditi tog „sudnjeg dana“, jedinog dana kad se običan čovek za nešto pita.

Problem je u tome što se „nacionalni interes“ ne može definisati, isto kao ni „javni značaj“, „jednaka šansa“, „država blagostanja“. Ove sintagme, tako omiljene političarima, zapravo i nemaju značenje. One su ubeđivačke definicje (Čarls Stivenson). Ubeđivačka definicija se pravi tako što uzmete jednu reč koja ima jako emotivno značenje (interes, šansa, blagostanje, dobro, lepo) i dodajuči drugu reč promenite joj deskriptivno značenje. Ta nova sintagma nema značenje, ali pozitivni emotivni naboj u njoj ostaje. Otud onaj osećaj zadovoljstva kad nam političari kažu da je sve dogovoreno u skladu sa našim nacionalnim interesom, iako ne znamo šta je to. To je skriveni mehanizam koji radi kad Koštunica priča pola sata, ništa ga ne razumete, ni sa čim se ne slažete, ali imate osećaj da je u pravu.

Izbori nisu kviz. Nema tačnih odgovora. Svako bi trebalo da glasa u skladu sa svojim interesima i svojom vizijom budučnosti. Na primer ako se bavim proizvodnjom krastavaca i izvozom u Nemačku, logično je glasati za onog ko će dati subvencije na poljoprivredu i pritom imati dobre odnose sa EU. Ako uvozim robu iz Kine, to će mi biti bitnije. Ako se bavim Interetom glasaću za onog ko daje subvencije za radna mesta u IT industriji. Izbori su pijaca, postoji za svakog po nešto. Naravno, ljudi to već rade.

Političke strane već su zagazile u arenu koja se zove drušvene mreže. Pitajte ih, konkretno, šta nude da Vama omoguće prosperitet. Jasno mi je da su programi naših stranaka šturi i opširni, ali naterajte ih da se izjasne, da dopišu program. To je poenta politike na društvenim mrežama, a ne broj lajkova, komentara ili pregleda na Youtubu. Ljudi nisu brojevi, ne dozvolite da Vas tako tretiraju.

Osvestite se i borite se za svoju budućnosti, svoju vizijiu društva. Naterajte političare da razmišljaju o Vašim problemima, ne Vi o njihovim. Jedino tako ćemo doći do Bolje Srbije. Za kraj da citiram Zorana Djindjića „Srbija – to je zbir svih nas“.

Gost na blogu: Nemanja Đurić
Master filozofije i komunikologije. Kreativni direktor Internet agencije. Decenijski stanar Intereta i istraživač fenomena koji su uzrokovani njegovom penetracijom. U žizi insteresovanja su mu online PR i problemi vezani za interferenciju između virtalnog i stvarnog identiteta.

*Evo i nastavka priče o nagradnim igrama na Facebooku iz pera našeg gosta Aneja Mehadžića. Uživajte u čitanju i ne zaboravite da glasate za ovaj blog na izboru najboljih blogova koji organizuje Blog Open.

Nagradne igre su na Fejsbuku jedan od češćih elemenata komunikacije brendova sa svojim fanovima. Sam koncept je poznat svima – nešto dam, a zatim ako imam sreće, nešto dobijem. Osim toga, ovo je za brendove jedan od lakših načina sticanja novih fanova; investiraš nešto sredstava u nagrade i izradu aplikacije, a korisnici se zatim takmiče za njih. O kvaliteti fanova, koji dođu iz nagradnih igara, govorićemo drugi put, u ovom zapisu usresredićemo se na aplikacije.

S obzirom na to da Fejsbuk propisuje izvođenje nagradnih igara samo u aplikacijama, brendovima ne ostaje ništa drugo nego da nagradne igre priređuju na ovaj način. Koji su elementi i pristupi u aplikacijama koji obezbeđuju što veći plen? Pogledajmo u nastavku spisak tačaka koje je potrebno uzeti u obzir da bi aplikacija bila što uspešnija.

1. Dobar koncept i/ili nagrada

Korisnike za početak treba nečim motivisati da bi počeli da koriste aplikaciju. Prva mogućnost je dobar koncept aplikacije – nešto što je korisnicima izazov (npr. takmičenje sa prijateljima, biti bolji), želja da saznaju stvari o sebi, sakupljanje/slanje/razmena/poklanjanje virtuelnih predmeta, pogađanje i testovi znanja (kvizovi), označavanje (tagovanje) na (zabavnim/zanimljivim) grafikama. Najvažnije je da je koncept aplikacije prilagođen poruci brenda koji zastupamo.

Druga mogućnost može biti (ekstra) nagrada koju svi žele da imaju i zato su spremni da urade mnogo toga. Ovde koncept može biti malo siromašniji, ali će aplikacija još uvek dobiti svoju masu korisnika. Ovde je jasno da ćemo morati da posegnemo malo dublje u džep za nagrade.

Preporučljivo je okrenuti se prvoj mogućnosti, jer se može desiti da nas kod druge korisnici vole samo do kraja nagradne igre. Ukratko – nagradne igre treba da budu način animiranja korisnika, a ne centralni deo komunikacije.

2. Već na početku jasno komuniciramo suštinu aplikacije – šta moram da uradim i šta imam od toga

Imamo ekstra ideju i nagradu. Šta sad? Postaviti jasna očekivanja korisnicima o čemu se radi u aplikaciji, šta će tamo da rade i šta (kao i kada) će od toga imati. Korisniku mora biti odmah jasno (don’t make them think) koji je sledeći korak pošto odobri dozvole aplikaciji. Ako to nije slučaj, zbuniće se i odlutati. Dole je primer Dormeo nagradne igre gde odmah na vrhu vidimo kratak opis, zatim su iskomunicirane nagrade, a ispod njih korisnik već može da počne sa klikovima po aplikaciji.

3. Sakupljanje e-mailova i dobro tempirana e-mail komunikacija sa dobrim sadržajem

Sticanje e-mail adresa korisnika u aplikacijama je prilično jednostavno – ili ga upišu sami u aplikaciji, ili ga aplikacija pročita iz korisnikovog profila pošto on odobri dozvole aplikaciji. Po iskustvima brojnih brend menadžera, ne zna se baš najbolje šta se radi sa e-mail adresama koje se dobiju od korisnika. To ne važi za Studio Moderna gde su e-mail adrese još uvek nekakav sveti gral. Osim toga, doterali su i sadržaje koji donose konačnu kupovinu.

U aplikaciji „Spalni položaj“ (Položaj za spavanje) korisnicima su već na početku pokupili e-mailove, a zatim je korisnik odmah u svoj inbox dobio follow-up e-mail sa obaveštenjem da učestvuje u nagradnoj igri i šta mora da uradi da bi dobio nagradu. E-mail su zatim iskoristili za podsetnik, ako duže vreme nisi koristio aplikaciju, kao i za obveštenje o nagradama.

U e-mail poruci je uvek jasno vidljiv i link za odjavljivanje od primanja poruka. Nisam se odjavio, tako da sam dva dana kasnije dobio e-mail sa temom “Savet nedelje: Da li ste zaljubljeni? Proverite uz 7 znakova…” Nisam siguran za sebe, ali ubeđen sam da bi puno predstavnica ženskog (po svoj prilici i predstavnika muškog) pola interesovalo o čemu se tu radi. Takođe, korisnike usmeravaju na Fejsbuk tako da im nude odlomke sadržaja i teaser da na Fejsbuku imaju već 17.000 članova. “Toliko ih ima? Da vidim šta se tamo dešava…”

E-mail tako još uvek može biti dopuna komunikaciji na Fejsbuku, a posebno kada znamo da kreiramo zanimljive sadržaje. Kao i svuda, i ovde je potrebno doziranje s osećajem.

4. Objavljivanje za zidovima korisnika i njihovih prijatelja

Objavljivanje na zidu donosi eksponiranost aplikacije, jer objave vide svi prijatelji korisnika koji su tada online, odn. ako ostanu u top news delu. Klik na link objave na zidu korisnika vodi neposredno u aplikaciju.

Ovde je potrebno biti oprezan, jer su korisnici postali prilično osetljivi na to šta se objavljuje na njihovom zidu i u sledećem koraku takođe šta objavljuju njihovi prijatelji (u tu svrhu razvijači su već napisali skripte, koje iz news feeda odstranjuju objave aplikacija).

Kod objava na zidu imamo dve mogućnosti:

• Aplikacija automatski objavljuje sadržaje na zidu: korisnik aplikaciji već na početku mora odobriti pravo na objavljivanje. Ova mogućnost znači da će se objava desiti u svakom slučaju pošto korisnik odobri prava. Time je širenje aplikacije zagarantovano. Sa druge strane, postoji opasnost da će to korisnika naljutiti jer objavu nije sam aktivirao. Posledica može biti odstranjivanje aplikacije i/ili prijavljivanje Fejsbuku i može se desiti da Facebook odstrani aplikaciju.

• Korisnik samostalno objavljuje sadržaje na svom zidu: ova mogućnost je prijatnija korisnicima jer se sami odlučuju kada i kako će objaviti sadržaje na svom zidu ili zidu prijatelja. Prozor za objavu se može prikazati automatski ili korisniku za to ponudimo dugme/link. U suprotnosti sa gornjim primerom, ovde možemo računati na malo manje objava.

Kod ovih objava treba voditi računa da napišemo dobar copy i da sadržaj objave zaista nosi značenje, odn. donosi vrednost korisniku i/ili njegovom prijatelju.

5. Pozivi prijateljima

Pozivi se prikazuju korisnicima kao obaveštenja na profilu, a sakupljena su u App requests. Korisnike možemo podstaći da šalju pozivnice uz dodatno bodovanje – npr. za svakog pozvanog prijatelja dobije 10 bodova i tako se može uvrstiti više na listi, odn. može povećati mogućnost da dobije nagradu.

6. Bodovanje, dostignuća i značke

U jednostavnijim aplikacijama sa nagradnim igrama korisnike možemo nagrađivati bodovima za različite aktivnosti – npr. pozivi prijateljima (requests), objavljivanje sadržaja prijateljima na zid (npr. pošalji prijatelju poklon), lajkovanje Fejsbuk stranica, itd.

U složenijim aplikacijama korisnike možemo nagrađivati za pojedinačna dostignuća značkama (badges), npr. po uzoru Foursquara, gde korisnici dobijaju značke za različitu frekvenciju i tip check-inova.  Ove značke se zatim dele i na njihovim zidovima.

 7. Označavanje (tagovanje) korisnika na grafikama i video klipovima

Jedan od pristupa koji možemo upotrebiti za brže širenje korisnika aplikacije je i označavanje (tagging) korisnika. Grafike na kojima je označen korisnik vidljive su na korisnikovom zidu, u paleti sa poljima grafika na korisnikovom profilu i među označenim grafikama u albumima.

8. Like box

Like box brine o konverziji korisnika aplikacije u fanove odgovarajuće Fejsbuk stranice. Kada se razvijači odluče da postave like box u aplikaciju, obično vidimo tri načina upotrebe:

• Like box je u zaglavlju ili podnožju aplikacije i više ili manje je vidljiv korisnicima.
• Korisnik za lajkovanje stranice dobija dodatne bodove.
• Korisnik može početi sa aktivnostima u aplikaciji odmah pošto je lajkovao stranu.

Prva mogućnost je nekako najprijatnija korisniku i oni koji kliknu na Like dugme biće po svoj prilici kvalitetni korisnici aplikacije jer će se stranici pridružiti po svojoj volji. Naravno, što je korsnik vidljiviji i što ima bolje iskustvo sa aplikacijom, veća je verovatnoća da će kliknuti Like/Sviđa mi se.

Druga mogućnost donosi veći broj novih fanova, ali se ipak pridružuju stranici pre svega zbog bodova (nagrade) i ne toliko zbog samog brenda odn. njegove Fejsbuk stranice. Ako se odlučiš za ovu mogućnost, gledaj da su sadržaji na Fejsbuk stranici kvalitetni i dobro tempirani, jer se u suprotnom može desiti da korisnici napuste stranu ili je prijave Fejsbuku kao spam.

Treća mogućnost je najagresivnija i više puta (makar što se mene tiče) vodi u to da jednostavno prestanem da koristim aplikaciju i pre nego što sam to uopšte i počeo. U tom slučaju računaj na prilično osipanje, osim ako su ili nagrada ili koncept igre tako privlačni da će korisnik biti spreman da prihvati ovu „cenu“. Što se tiče ponašanja i kvaliteta fanova važi ono što je napisano u prošlom pasusu.

9. Tab, koji promoviše nagradnu igru Fejsbuk stranice

Korisnici dolaze na tab na više načina: iz oglasa, kada još nisu fanovi, dolaze na stranicu i to je početni (landing) tab ili kada stranica objavi link do taba na svom zidu. Tabovi inače imaju značajno manji udeo prometa od zida stranice, ali to je dodatni kanal sa kojim korisnike možemo da dovedemo do aplikacije i gde već dobro možemo da iskomuniciramo nagradnu igru.

Uvođenjem iFramova moguće je aplikacije sa punim funkcionalnostima izvoditi i na  tabovima. Tu smo inače ograničeni širinom od 520 pixla, zato su tabovi osim usmeravanja prometa na aplikaciju širine 760 pixla prikladni pre svega za kratke i jednostavne nagradne igre, gde korisnik npr. odgovori na par pitanja, preda svoj e-mail itd.

10. Višekratna poseta aplikacije

U konceptu aplikacije potrebno je takođe uzeti u obzir koliko vremena će aplikacija biti aktuelna za korisnika. Svakako želimo da u aplikaciju dođe više puta, a ne samo jednom, jer je tako više izložen brendu.

Tako npr. možemo ograničiti broj aktivnosti (poslatih poklona prijateljima) na dan, na svakih par dana možemo dodati nove sadržaje, a igru postaviti tako da korisnik ne može sve obaviti odjednom, već mora da sačeka i svoje prijatelje itd.

11. Usmeravanje korisnika na veb sajt ili Fejsbuk stranicu  

Aplikacija odn. nagradna igra ima svoj radni proces, koji se u nekoj tački završava ili je sačinjen iz više vremensko završenih jedinica upotrebe (npr. korisnik može ponovo da koristi aplikaciju sledećeg dana). Posle završetka korišćenja aplikacije, korisnike ne ostavljajte prepuštene same sebi već ih preko linkova usmeravajte na vaš veb sajt ili Fejsbuk stranicu – u zavisnosti od toga koji su vaši ciljevi. Korisnik na kraju ne treba da razmišlja: „Hm, kuda sad?“ , jer će sigurno u više od 95% slučajeva klinkuti na Fejsbuk logo na vrhu stranice i vratiti se na svoj news feed.

Gost na blogu: Anej Mehadžič -Specijalista za korisnički doživljaj i društvene medije. Ima iskustvo u planiranju i dizajnu veb sajtova, veb i mobilnih aplikacija i kreiranju i implementaciji prisustva na društvenim medijima. Svoj blog anej.si pokrenuo je 2008. godien i piše o društvenim medijima, korisničkom doživljaju, netvorkingu i novim poslovnim modelima.

U nekoj diskusiji na Twitteru pre par meseci zapazili smo Aneja Mehadžića a onda došli do njegovog bloga.  U to vreme davale su se ponude za nekoliko nagradnih FB igara (neke su sada u produkciji) i osnovni problem nije nam bio da ih osmislimo i objasnimo klijentima efekte nego da odbranimo tezu da uopšte treba da plaćaju za izradu aplikacija. Srpski internet je letos vrveo od “pošalji nam sliku pa ćemo je staviti na wall i neka je tvoji drugari lajkuju” akcija pa je klijentima bilo zaista teško objasniti da treba da odvoje novac za nešto što čak i najveći brendovi rade kao akcijašenje.

Anej piše lepo i vidi se da ima iskustvo (nije copy-paste bloger) a teme koje obrađuje i informacije koje deli mogu da budu šire korisni.  Pošto u IA nema problema sa sujetama a vodeći se logikom “ako je već imamo dobar i koristan tekst za koji misilimo da bi i drugi trebalo da ga pročitaju a nije red da ga krademo” kontaktirali smo Aneja, dobili odobrenje, njegovu biografiju i fotografiju. Onda smo odabrali testove za koje smatramo da su bitni za naše tržište, angažovali (putem Twittera naravno) prevodioca, preveli, platili i sada objavljujemo prvi od dva teksta.

Trenutno vlada zatišje ali će nam približavanje kraja godine zasigurno doneti nove akcije na FBu pa pročitajte ovaj tekst pre nego što krenete u njih. Ako vam je slovenački jezik bliži original se nalazi ovde.

Nagradne igre na Fejsbuku samo još u aplikacijama

Fejsbuk u svojim smernicama za promociju jasno definiše šta se smatra prihvatljivim i šta neprihvatljivim izvođenjem promotivnih aktivnosti brendova. Pametno je držati se ovih smernica, jer se može uskoro desiti da Fejsbuk jednostavno izbriše stranicu ili nedozvoljene sadržaje kao što se desilo u slučaju City parka. Voleo bih da vidim junaka koji to zna da objasni klijentu ili šefu  Smernice možeš da pročitaš na gornjem linku, a ovde objavljujem kratak sažetak.

Fejsbuk pod promotions razume takmičenja i konkurse gde korisnik dobija nagradu u odnosu na talenat ili spretnosti i nagradne igre gde korisnik dobija nagradu po načelu verovatnoće izbora. Već na samom početku upozoravaju da prilikom kršenja ovih smernica mogu izbrisati sve sadržaje koji se odnose na nedozvoljen način promocije ili da izbrišu celu stranicu.

Izvođenje bilo kakve nagradne igre, konkursa ili takmičenja (u nastavku ću za promotions koristiti izraz nagradna igra) dozvoljeno je samo preko Fejsbuk aplikacije. Ovo pravilo uključuje sve tačke nagradne igre – od sakupljanja prijava, žrebanja/biranja pobednika do obaveštavanja o nagradama.

Korisnici Fejsbuka mogu u nagradnu igru da uđu preko stranice aplikacije (canvas page) ili preko taba Fejsbuk stranice gde teče aplikacija (u iFramu).

Na samom početku, brend u pravilima mora da odredi:

• da nagradna igra ni na koji način nije povezana sa Fejsbukom kao firmom,

• da informacije koje korisnik posreduje u nagradnoj igri idu organizatoru nagradne igre (brend menadžeru),
• na koji način će organizator upotrebiti ove informacije.

Ovo su standardne odredbe nagradnih igara, a osim toga, Fejsbuk se spira bilo kakve krivice ili zabune i posredno se brine o transparentnoj upotrebi informacija u odnosu na korisnike.

Opšta ograničenja

Brendovi mogu da zahtevaju od korisnika da pre početka učestvovanja u nagradnoj igri lajkuju stranicu, da se prijave na lokaciji ili potvrde Fejsbuk aplikaciju, ali učestvovanje u nagradnoj igri ne smeju da uslovljavaju lajkovanjem statusa/fotografija/videa, komentarisanjem na zidu ili postavljanjem fotografije ili videa.

Fejsbuk kao brend (i svu njegovu intelektualnu imovinu) ne smeš da koristiš u promotivnim materijalima nagradnih igara, osim sa odredbom u ovom stilu:

• “U nagradnoj igri možeš da učestvuješ preko [ime aplikacije] na Fejsbuku. Aplikaciju možeš da nađeš i na [ime taba] na [ime stranice] Fejsbuk stranici.

Nagradne igre ni u kom slučaju ne smeš da izvodiš ili komuniciraš, ako ciljna grupa ima ispod 18 godina, ako cilja države koje su pod embargom SAD, ako cilja švedske, belgijske, indijske ili norveške korisnike, ako su povezane sa igrama na sreću, alkoholom, duvanom, oružjem, lekovima na recept ili benzinom/naftom/loživim uljem (ništa od pomenutog ne sme biti ni nagrada) ili ako je kupovina proizvoda/usluge uslov za učestvovanje u nagradnoj igri.

Primeri

Na Fejsbuku brendovi mogu da rade sledeće stvari:

• mogu da upotrebe Fejsbuk aplikaciju za organizaciju nagradnih igara. Primer: brendovi mogu izvoditi nagradne igre postavljanjem fotografija samo preko aplikacije i ne postavljanjem na zid,
• od korisnika mogu da zahtevaju da se pridruže Fejsbuk stranici, da se prijave u lokacije ili da se povežu Facebook Connectom pre nego što predaju svoje kontaktne informacije,
• mogu da sakupljaju e-mail adrese preko Fejsbuk aplikacije, tako da u nagradnim igrama kontaktiraju dobitnike nagrada,
• mogu da usmeravaju korisnike na Fejsbuk aplikaciju da se pridruže nagradnoj igri;

i NE smeju:

• uslovljavati saradnju u nagradnoj igri objavljivanjem na zidu stranica, postavljanjem fotografija na stranici ili objavljanjem statusa,
• izvoditi nagradne igre u kojima učestvuju svi koji se pridruže stranici, prijave u lokaciji ili se povežu preko Facebook Connecta,
• obaveštavati korisnike Fejsbuka o rezultatima nagradnih igara preko Fejsbuk poruka, četa ili objavljivanjem na profilima i stranicama; dovoljan je samo e-mail,
• uslovljavati učestvovanje u nagradnim igrama time da korisnik otvori nalog na Fejsbuku.

Ostaju, dakle, samo još aplikacije

Vidimo da brendovi mogu da priređuju nagradne igre na Fejsbuku samo preko Fejsbuk aplikacija. Kao što je rečeno u uvodu, svako krši pravila na svoju odgovornost. Hvala Opici na predlogu.

Gost na blogu: Anej Mehadžič -Specijalista za korisnički doživljaj i društvene medije. Ima iskustvo u planiranju i dizajnu veb sajtova, veb i mobilnih aplikacija i kreiranju i implementaciji prisustva na društvenim medijima. Svoj blog anej.si pokrenuo je 2008. godien i piše o društvenim medijima, korisničkom doživljaju, netvorkingu i novim poslovnim modelima.

Posle tekstova o korporativnim blogovima kod Varagića, Sekulića i ovde javio se  na Twitteru Milan M. Veljković i rekao “Hej i ja imam blog svoje firme“. Šta reći sem “Podeli svoje iskustvo sa ljudima majstore!”. I eto…

Pre nekoliko dana je pokrenuta priča oko razloga nepostojanja blogova firmi odnosno korporativnih blogova. Na moje veliko iznenađenje, ispostavilo se da blog moje firme ulazi u kategoriju blogova u Srbiji koji se može nabrojati na prstima…jedne ruke. Zamoljen sam da napišem post, tekst, kako vam drago, o razlozima postojanja korporativnih blogova i koja je korist imati ih. Generalno gledano – ne znam, ali vam mogu reći zašto postoji blog moje firme.

Srbija je relativno malo tržište. 

Većina tviter stručnjaka priča o tome da je uspeh zagarantovan ako se pronađe dobra mikro niša. U prevodu, što manje ljudi radi ono što vi radite, verovatnoća uspeha je veća. Iz mog iskustva se to pokazalo kao veoma pogrešna tvrdnja.

Zelena energija i trgovci

U našem poslu, koristimo zelenu energiju. Zapravo, bavimo se ekskluzivnom klimatizacijom isključivo korišćenjem zelene energije. Tačka. Ne radimo centralno grejanje, ne radimo radijatore, ništa drugo. Složićete se da je to stvarno idealna mikro niša, uzevši da većina u Srbiji ne zna čak ni razliku između „zelene kuće“ i „pametne kuće“.

Zašto onda nema „zagarantovanog uspeha“?

Srbija je „mala bara sa puno krokodila“. Problem su trgovci. Ne inžinjeri, ne projektanti – već trgovci. Namirisali su novo „obećavajuće tržište“ i počeli bitku oko uvoza. Čak iako proizvod „nije baš totalno zelen“, nekako kod nas je prihvatljivije da se to napiše kao „zašto je barem nekako zelen“.

Počelo je da se piše svašta po forumima, po sajtovima. Različite neistine ili poluistine. Tvrdnje koje kao cilj imaju da zbune krajnjeg korisnika koji bi i uzeo jedan takav sistem. Cilj je bio postignut. Posle čitanja različitih stvari po internetu, potencijalni korisnik bi u sebi shvatio kako je „sve to otprilike isto“ i kupio – najjeftinije rešenje.

Zašto blog firme?

Sajt nije mesto druženja sa klijentima. Po pravilu, na sajtu se piše u trećem licu, uzdržano, gde se prikazuju proizvodi, rešenja i usluge. Blog je nešto potpuno drugačije. Blog je mesto gde možete da se prisnije povežete sa vašim potencijalnim klijentima. Da im date informacije koje nisu baš striktno vezane za vašu firmu i vaš proizvod, ali koji bi trebao da ih usmeri da ne pogreše u izboru. Svi znamo da se „dobar glas daleko čuje, a loš još dalje“. Ukoliko prijatelj prijatelja, rođak ili neko od komšija ima jako loša iskustva sa toplotnom pumpom na primer, niko ne priča o firmi koja je dala loš proizvod, ni od brendu fabrike, već o samom sistemu koji je „đubre“. Pomoć klijentima prilikom odluke bez direktnog nagovaranja da uzmu vaš proizvod je na zapadu jako cenjen i zove se „goodwill“.

O čemu pisati?

Mi smo blog podelili na četiri interesne grupe čitalaca:

1)      Ljudi koje zanima kako sve to radi i kolika ušteda će se ostvariti vremenom. Toj grupi su namenjeni članci o anegdotama iz rada, neka interesantna rešenja i dodatne optimizacije, kao i način da malom promenom u objektu „zeznu toplanu“.

2)      Ljudi koji vole „uradi sam“ varijantu. Toj grupi ljudi smo namenili članke tipa ’’kako spremiti objekat da on sam po sebi postane energetski efikasan da bi kasnije postao i zelen’’.

3)      Ljudi koji ne znaju šta da misle o celoj priči. Njima smo u par članaka pokušali da objasnimo zašto toplotna pumpa koja uzima vazduh nije toliko „čudotvorna“ i zašto (iako svašta pišu) nikada neće biti efikasna kao toplotna pumpa koja koristi energiju podzemnih voda i energiju zemlje. Zašto ne smeju kupiti toplotnu pumpu domaće proizvodnje koja koristi štetni freon…

4)      Opšti tekstovi koji imaju veze sa temeperaturom, klimatizacijom i ostalim srodnim temama. Takvi tekstovi nisu namenjeni potencijalnim korisnicima, već edukaciji gde objasnjavamo neke opšte pojmove vezane za subjektivni i objektivni osećaj toplote.

U pripremi su još dve grupe koje će biti objavljene na blogu:

1)      Referentni objekti sa slikama od početka do kraja koji će biti prikazani kroz niz tekstova u vreme „mrtve građevinske sezone“ kada se uglavnom potencijalni korisnici i odlučuju za investiciju.

2)      Uživo video prenos objekta koji se radi. Ove dve grupe tekstova imaju za cilj da običnom korisniku pokažu da to nije „čudotvorna, svemirska“ tehnologija već nešto što je sasvim normalno na zapadu. I da se naravno, mi „nećemo vežbati“ na njihovom objektu.

Efekti bloga

Primetili smo da po objavljivanju bloga imamo mnogo više interesovanja.  Teme su ih zainteresovale, stiglo je mnogo više mail-ova, čak i od ljudi koji nisu spremni za investiciju ali  ih sve ovo cime se bavimo zanima. I naravno… Poseta sajtu je mnogo  veća nego ranije.

Šta je naš utisak?

1)      Povezivanje.  Blog nam veoma pomaže u povezivanju sa potencijalnim klijentima.

2)      Poverenje. Klijenti po završetku čitanja bloga imaju mnogo više poverenja u nas, čime se izdvajamo od konkurencije.

3)      Pitanja. Mnogo pitanja stiže na mail i na komentare ispod blog posta jer ovakvim našim „otvaranjem“ običan korisnik vidi mesto gde može da „zapitkuje“, a nama nikada nije problem da odgovorimo.

4)      Pristupačno-prijateljski. Naša firma se izdvaja iz gomile sivih firmi i dobija  šareni prijateljski kolorit.

Rezime cele priče bi bio sledeći – blog firme nije isto kao i privatni blog. Ne zahteva svakodnevni unos. Blog morate koristiti da razjasnite moguće nejasnoće sa sajta. Blog morate pisati u prvom licu kojim ćete se primaći običnom korisniku u Srbiji koji dolazi sa predrasudom da će biti „zavrnut“.

Na kraju, evo našeg bloga, pogledajte i sami procenite da li smo makar delimično uspeli u onome što smo započeli (http://blog.toplotnepumpe.rs).

Update

Profa Miloje je rekao da ljudi vole malo i tehničkih podataka. Dakle evo gomile podataka i zanimljivosti:

1. Naš blog ima trenutno 9 članaka podeljenih u 5 kategorija
2. Od 05.04. (kada smo aktivirali google analytics) do sada je bilo ukupno 7877 čitanja i 4629 jedinstvenih korisnika. To je ogromna cifra ako se uzme da mesečno samo 580 ljudi u gugl pretraživač ukuca pojam „toplotna pumpa“. Sajt ima gotovo duplo manje poseta.
3. Procenat odlaza sa sajta (bounce rate) je na početku bio oko 85% da bi sada bio oko 30% (ukupni prosek 60,21%)
4. Prosečno vreme na blogu je na početku bilo oko 1:45 (manje od 2 minuta), da bi sada bilo oko 8:12 (ukupno prosečno vreme 3:21).
5. Novi korisnici se i dalje drže iznad 70% (71,14%)
6. Direktnih dolazaka, kao i preko gugl pretraživanja ima nešto više od 50% (54,25%). Ostali ljudi dolaze sa foruma elitesecurity (gde konstantno pomažemo ljudima i odgovaramo na pitanja), tvitera i u najmanjem procentu fb-a. Elitsecurity je u globalu i naša riznica ideja za pisanja članaka jer se stalno pojavljuju novi trgovci koji nude „čudotvornu tehnologiju“
7. Poreklo korisnika je 85% iz Srbije, a zatim redom BiH, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. Ima jako puno upita iz zemalja gde tradicionalno odlaze naši ljudi (Nemačka, Austrija, Švajcarska).
8. Najčitaniji tekst je “Zeznite toplanu” sa nešto preko 1.000 jedinstvenih čitanja (verovatno zbog našeg mentaliteta).
9. Posle 3 meseca smo primetili da je blog dobio page rank 2 a sajt page rank 1 i da neuporedivo veći broj ljudi sa bloga dolazi na sajt nego obratno. Istovremeno, blog je vrlo blizu da pretekne sajt za sve gađane ključne reči.
10. I na kraju, od kada smo napisali tekst “R22 je mrtav. Živeo R407” (u kome smo pisali o izbegavanju uređaja sa starim štetnim pogonskim gasom freonom), nalazimo se na prvom mestu gugl upita sa svime što ima veze sa frižiderom i freonom. Iako ne radimo sa frižiderima neizmerno nam je svakodnevno čitanje takvih gugl upita koji su doveli korisnike na naš blog. Istovremeno gotovo redovno Zemunci dolaze kod nas na blog sa već standardnim upitom “znači toplotne pumpe”.

O autoru

Rođen pre gotovo 31 godinu u Nišu. Završio istureno odeljenje beogradske matematičke gimnazije u Nišu, diplomirao automatiku a sada se trudi da doktorira na energetici. U zelenoj energiji od 2005. godine. Posle kratke karijere na fakultetu, od 2009. godine vlasnik firme koja se bavi energetski efikasnom klimatizacijom objekata isključivo korišćenjem zelene energije. Na tviteru postoji kao @juzhnjak.

fotografiju je ustupio Neshasr a snimke Borrsky

Nedavno gostovanje na Studiju B, u emisiji “U centru” emitovanoj 30. 06. 2011. troje aktivnih Twitteraša i javnih ličnosti Jasne Matić, Veselina Jevrosimovića i Zorana Torbice i posebno način na koji je emisija moderisana od strane voditeljke izazvala je komentare na Twitteru ali i u ličnim kontaktima osoba koje aktivno koriste društvene mreže i mahom i rade poslove koji su u vezi sa njima. Ivan Ćosić, Creative Thinker and Idea Maker, uobličio je u ovom tekstu smernice predstavnicima internet zajednice ali i predstavnicima medija za predstavljanje mogućnosti komunikacije na društvenim medijima u klasičnim medijima. U nastavku je Ivanov tekst “prošaran” snimcima emisije sa Studija B.

Promocija Interneta na tradicionalnim medijima

U poslednjih nekoliko dana desila su se dva gostovanja na televiziji od strane ljudi koji su izuzetno aktivni na domaćoj internet sceni, što je samo po sebi ogroman pomak u pravcu približavanja novih medija širokim narodnim masama i povećanju penetracije Interneta u Srbiji.
U oba slučaja, manje ili više desilo se nekoliko stvari koje polako postaju trendovi.
Televiziji i ostalim medijima je veoma bitno da čuju iskustva, jer im je već poznato da se velike medijske kuće na globalnom nivou okreću Internetu kao izvoru informacija, dok je internet profesionalcima jako bitno da iskoriste ovaj medijski prostor da Internet približe široj publici, i iskoriste to za povećanje broja korisnika i samim tim, dalje povećaju svoje tržište.
Postoji veliki potencijal za Win-Win situaciju, ali ne mogu da se ne otmem utisku da sve ovo napravi samo mali korak napred a zapravo ima potencijal za skok napred. Često smo čak u situaciji da deluje kao da pucamo sami sebi u nogu (i jedni i drugi).

Dva neprijatelja u ovom konfliktu su nosioci radnje.

Prvi neprijatelj je pripremljenost voditelja (ne sam voditelj). Najčešće se pripremljenost voditelja svodi na parcijalne informacije kojima barataju, bazirane na pretpostavkama i stereotipima. Ovo često može da se okarakteriše kao pozitivna strana, jer se kroz njih demonstrira šatro “zabluda” koju obični korisnici imaju, pa je na Internet profesionalcima da tu zabludu otklone svojim objašnjenjima. U realnosti ovo izaziva pat poziciju, jer nije uvek lako postaviti se u pozitivnu, jevanđelističku priču i govoriti kako su to zapravo sjajni servisi, dok po ko zna koji put slušaš jedne te iste predrasude: da su društveni mediji gubljenje vremena, da se koriste za ovo ili za ono, da ljudi imaju nepoverenje prema korišćenju elektronske trgovine i plaćanja i slično.
Drugi neprijatelj je staloženost inače dinamičnih predstavnika zajednice gde je često teško objasniti običnim jednostavnim rečima i lako razumljivim metaforama neke od servisa, i objasniti očigledne prednosti korišćenja informaciono komunikacionih tehnologija i društvenih medija kao najpopularnijih platformi za korišćenje istih.
Veliki jaz se primećuje dalje kada se objektivno posmatra svaka od ovih emisija. Na prvom gostovanju Nebojše Radovića i Zorana Torbice u jutarnjem programu na TV Pink jasno se video jaz u poznavanju materije između dva voditelja – Jovane Janković i Srđana Predojevića. Iako je Jovana samo par dana ranije provela malo više vremena sa pomenutim tviterašima, i par dana u korišćenju samog servisa nije bilo teško uvideti razliku u postavljanju pitanja i prihvatanju tematike.
Još veći jaz se uvideo u četvrtak u emisiji na televiziji Studio B „U Centru“ gde je voditeljka Danijela Šegan bila suočena sa čak tri gosta, Jasnom Matić, Veselinom Jevrosimovićem i Zoranom Torbicom. Mada se slažem da je tema emisije, pružen medijski prostor, izneti podaci i ukupan utisak pozitivan, ne mogu da ne budem objektivan i da ne kažem da bi emisija bila daleko bolja da je voditeljka provela neko vreme sa akterima, koristila većinu pomenutih servisa/platformi i bolje se upoznala sa okruženjem i temom.
Sve u svemu, za ozbiljno promovisanje korišćenja Interneta u svakodnevnom životu i radu, potrebno nam je partnerstvo obe strane, pa čak i kada smo suočeni sa trik pitanjima moramo da odgovaramo sa preciznim podacima i u lako shvatljivim metaforama.
Širokom auditorijumu moramo pričati sa osnove “šta je tu za njega”, a pitanja voditelja, kada nismo u prilici da ga upoznamo sa temom pre same emisije moramo predvideti kao u šahu, par poteza unapred. Odgovori ne bi trebalo da budu u stranim rečima već u vrednostima za krajnjeg korisnika, jer u realnosti odgovaramo gledaocu/slušaocu, a ne voditelju.

Par primera:

Ljudi nemaju poverenja u elektronsku trgovinu?
- Nemaju ali imaju mogućnost da koriste posebnu karticu sa odvojenim sredstvima samo za tu transakciju, što nemaju sa običnim karticama. Postoje brojni servisi koji verifikuju da li je sajt bezbedan za trgovinu, a tu su i društvene mreže pa kupujete tamo gde vam prijatelji preporuče (gde su oni već kupovali). I na pijaci ili prodavnici može neko da vas prevari, ali nećete kod njega više kupovati.
Kako je najlakše započeti elektronsko plaćanje?
- Platite neki račun za struju ili telefon bez da idete u banku ili poštu, uštedite i vreme i maltretiranje.
Da li su društvene mreže gubljenje vremena?
- Gubljenje su vremena samo ako ih koristite za gubljenje vremena. Društvene mreže su pojednostavljeno nove platforme za komunikaciju sa svoj postojećim prijateljima, budućim prijateljima ili ciljnom grupom ukoliko komunicirate ispred kompanije ili organizacije.
Da li moraš stalno da budeš prisutan na društvenim mrežama?
- Ne, kao što i na telefonu možeš da se javiš na propušten poziv.
To se nije dovoljno dobro primilo kod nas.
- Tek će. Ljudi su bili skeptični i po pitanju automobila, telefona , električne energije, pa ih sada svi koristimo. Korišćenje je dobrovoljno pruža mnogo pogodnosti, ali nije obavezno.
I tako dalje i tako bliže. Moramo pričati o pozitivnim primerima običnim, razumljivim jezikom. Moramo prvo „kupiti“ voditelje da pređu na drugu stranu, pa da nas onda ugoste. Teško da ćemo doći u situaciju da neko od nas bude voditelj i da sa druge strane ima svoje sagovornike i da se svi razumeju. Do tog trenutka treba iskoristiti potencijal i prednost trenutka. Voleo bih da se novinari uče na primerima emisija kod Zorana Stanojevića u Oko magazinu na RTSu i Tamare Vučenović (Digitalne Ikone) na Radio Beogradu, koji ovaj posao rade godinama i rade ga dobro. Sve pohvale i voditeljima i Internet profesionalcima na dosadašnjem trudu, samo jednostavno – i jedni i drugi možemo mnogo više dobiti od toga, ako se obe strane potrude malo više i nađu negde u sredini.

Ivan Cosic

Ivan je multidisciplinarni kreativac koji se već 15 godina bavi raznim poslovima u sferi dizajna, medijske produkcije i informaciono komunikacionih tehnologija. U svom radu često je onaj koji stalno izaziva status quo i trudi se promeni način na koji ljudi posmatraju stvari oko sebe. Svojim prezentacijama na brojnim konferencijama doprineo je tome da učesnici na potpuno drugačiji način posmatraju nove medije.
Kao deo marketing agencija i kompanija distributera radio je za najpoznatije svetske brendove kao što su Johny Walker, Smirnoff, Lucky Strike, Microsoft, IBM, SAP, Electronic Arts, Disney, Asus, Dell, Western Digital, Verbatim i druge. Predavao je u Istraživačkoj stanici Petnica i jedan je od osnivača i administratora Dizajnzone, najveće regionalne dizajn zajednice. Pored full-time poslova honorarno radi kao kreativni konsultant i čovek od ideja sa mnogim regionalnim agencijama u domenu marketinga, brendinga i društvenih medija.
Autor je ličnog motivacionog bloga Debeljuca kojim je promenio život sebi i mnogim svojim čitaocima i na neki način označio povratak na internet scenu. Za svoj rad na blogu dobio je brojne nagrade i priznanja.

Gost na blogu: Dragan Babić je (po sopstvenim rečima) dizajner vebsajtova, dosta dobro ume da se zajebava, uvek zaboravi nešto.
On je poslao mejl nekolicini ljudi iz industrije sa porukom: Ovaj tekst, iako je poslat nekolicini ljudi koji ja lično želim da ga pročitaju, slobodno podelite sa drugima za koje smatrate da bi bio interesantan.
Delimo ga sa vama uz saglasnost autora i minimalne izmene
***
U poslednje vreme mi se čini da ne prođe ni nedelju dana, da se ne objavi vest o “nečuveno skupom” vebsajtu kojeg je napravila (mahom za državu) neka prevarantska firma. Ruku na srce, u ovoj zemlji malverzacija ima mnogo, ali ovo se sada otelo kontroli.

Kome smeta to što je neko naplatio sajt 24,000.00€, ili 59,000.00€? Onome ko na izradu vebsajtova gleda kao na listu procesa koje je potrebno izvršiti da bi se vebsajt objavio; onome ko je inžinjer, ili dizajner, *onome koji nije dublje upućen u priču.*

Ovi ljudi izražavaju svoje nezadovoljstvo nad pomenutim ciframa su verovatno zgroženi razlikom između celokupnog honorara kojeg firma naplaćuje, i njihove (u velikom broju slučajeva pretpostavljam, nepostojeće) plate i najvokalniji na ovakve teme, naravno gde drugde, nego na Tviteru.

U čemu je problem? Problem je u osnovnom nerazumevanju uloga pojedinaca u procesu, i firmi, koje čine ti pojedinci.

Ako pojedinac misli da može samostalno da iznese ono što firma prodaje za te pare — zašto onda i dalje radi u toj firmi i žali se na Tviteru?

Ako pojedinac misli da je jedino što firma prodaje za te pare, usluga izrade vebsajta dizajn, kodiranje, programiranje onda je očigledno da isti zapravo ne razume kako funkcioniše posao firme koja pruža ovakve usluge.

Ovim honorarima nije plaćen dizajn i kod. Naravno jeste, ali samo delom — ono što je plaćeno je *kredibilitet.*

Da li je problem u našem genetskom kodu (ili smo takvi postali zbog poslednjih pedeset godina opštih uslova, marksizma i socijalizma u kojima smo živeli), pa smo pod konstantnom sumnjom da nas neko vara, ili da svi zaslužujemo isti deo kolača, ne znam. Ali, ljudi moji, izvadite glavu iz dupeta.

Na sreću, ova stvar je vrlo lako rešiva. Sve što je potrebno je kompenzovati čoveka shodno njegovom zalaganju i sposobnostima — dakle shodno njegovoj vrednosti za firmu, i u skladu sa firminom finansijskom situacijom (kompenzacija ne mora da bude striktno finansijska, ali se na kraju za firmu sve svede na finansije). Ukoliko čovek misli da nije cenjen dovoljno u firmi, potrebno je: ili dati mu veće odgovornosti—dakle šansu da sebi (ali prvenstveno firmi) zaradi više novca, ili ga osloboditi svih odgovornosti prema firmi u nadi da će naći mesto gde je njegovo zalaganje više cenjeno.

Poslednja stvar koju sam hteo da adresiram je potreba nekih istaknutih i vidljivih individua, da konstantno pravdaju našu struku, i postupke određenih firmi koje obavljaju veće poslove.

Dok prepoznajem iskrenu, i dobru nameru, mislim da troše energiju uzalud, to su vetrenjače.

Firme koje su u situaciji da obavljaju velike poslove funkcionišu iznad rekla-kazala razgovora i optužnica na društvenim mrežama, a ti koji vode polemike oko poslovanja tih firmi, i smatraju da su tim poslovima oni sami direktno ugroženi (jer su ih, je li, oni mogli dobiti i obaviti), njima se zaista ne treba baviti, jer je to čisto gubljenje vremena.

Ako nam nešto treba, da bismo se izdigli iznad “sajt za 500€” ekonomije naše struke, je više projekata sa honorarima na nivou ovih o kojima se tako žustro raspravlja. Zašto se ljudi koji ‘leba jedu od vebsajtova žale na visoke honorare, meni ne ide u glavu, i iz istog nepoznatog razloga moja firma još uvek ne posluje na ovim prostorima.
–
Dragan

Gost na blogu: Nikola Sologub se bavi razvojem internet aplikacija i prezentacija od 2006. godine. Ubrzo osniva Studio i počinje sa radom na digitalnim kampanjama, spajajući brendove sa širokim auditorijumom na internetu. Trenutno radi na Fejsbuk kampanjama za vodeće brendove u Srbiji, kao stalni član studija Activa.

Iako se razumemo kada govorimo na maternjim jezicima, organizacije događaja i sama tržišta internet proizvoda i usluga nam se dosta razlikuju. Posetili smo prvi dan konferencije WS11 (Zagreb, Hypo centar i VMD zgrada 16 – 17.06.2011.) i potrudićemo se da vam prenesemo zapažanja i iskustva.

Frontend kao tema?

Složićete se da je niša konferencije nešto uža od uobičajene prakse. Međutim, nije bilo problema obezbediti dovoljno interesantan i koristan sadržaj za frontend programere, veb dizajnere, planere internet i mobilnih prezentacija i aplikacija. JavaScript i HTML5 su dominirali kao najaktuelniji frontend alati. Predavači su iznosili iskustva i skretali pažnju na česte greške bitne za sve koji se bave internetom: Raspored sadržaja na internet prezentaciji, boje, vidžeti, povezivanje sa društvenim mrežama, browsers, slicing, usability…

Aktuelnost teme potvrđuje i sala sa 200 učesnika (prebrojano odokativnom metodom)

Tajming

Poštovanje tajminga je bilo odlično. Nije bilo prezentacija napola dovršenih po isteku predviđenog vremena i pripremljeni predavači su ostavljali prostora i za par pitanja. 20 minuta po predavanju uz pauze od po pola sata između sesija i jednočasovnu #krmljao pauzu je zaista dobar tempo.

Internet pristup i Tviter

WiFi često ume da omane na konferencijama i time olako izazove revolt većine posetioca. Ispred sale smo se susreli sa slabom konekcijom i već je prihvatili kao dobar dan. U sali je je bila druga priča i nije bilo nikakvih problema.

Za najvrednije bio je obezbeđen i radni prostor

Iako prilično posećena, imam utisak da je sama konferencija na internetu bila slabije propraćena. Na Tviteru je #ws11 bio u senci #htwbg.
Ako ste pratili konferenciju preko strima, pustite komentar sa utiscima niže. Zanima nas kako je taj deo odrađen

Predavanja sponzora

Ne mogu a da ne istaknem oduševljenje nastupom sponzora. Praksa da sala odjednom postane poluprazna se ponavlja, no oni koji su ostajali zaista su imali šta i čuti. Umesto standardnih prodajnih prezentacija proizvoda koji i nema neke veze sa temom konferencije, sponzori su iznosili zanimljive sadržaje i korisne informacije.

Zlatne nagrade Web::Strategije

O vrednosti nagrade govore i pojedini projekti u Srbiji koji bivaju prepoznati zahvaljujući ovoj nagradi. Ove godine za upotrebljivost nagrade su dobili:
- Kompanija Trikoder za mobilnu verziju portala Njuškalo.hr
- Igor Kovačić za projekat Trip.hr
Za inovativnost je nagrađena kompanija Web Marketing za portal www.HrvatskaApartmani.hr

slika preuzeta sa zvanične internet prezentacije Web::Strategije

Čestitke pobednicima!!

Opšti utisak – put se isplatio

Zaista je osveženje posetiti konferenciju u inostranstvu i sresti se sa nešto drukčijim izlaganjima, novim ljudima i drukčijom sredinom. Ukoliko se makar interesujete za frontend, puno ste propustili. Do zvanične objave prezentacija izlagača, preporučujem jednu od vodećih: Usability – mjerilo kada je dosta fancy funkcija .
Brojni komentari o najboljim hostesama i prateći sadržaji (čitaj nagradne igre) doprineli su sveukupno odličnom utisku.

Da li ste bili na konferenciji Web::Strategija?

Kakvi su vaši utisci?

Koje konferencije posećujete?

slika je ukradena odavde

1.       Ne gugluj bolesti. / Čini da je najlakše da kada nesto nije u redu sa našim organizmom pretražimo internet po simptomima koje imamo. U svakom slucaju izgleda da ovo zahteva manje vremena i cimanja u odnosu na odlazak kod lekara. Problem je što ćete otvoriti čitav jedan svet koga ne želite da budete deo, a identifikacija sa bolesnicima može i od vas napraviti jednog. Čak iako ste bolesni, niko nije bolestan onoliko koliko bi mogao da bude.

2.       Ne veruj u besplatno. / Ne postoji besplatni ručak, cak ni na internetu. Ako vam se čini da nije tako, razmislite ponovo. Od banalnih stvari tipa banera  – dobili ste Iphone, milion dolara i slično, pa do Googla i Facebook-a,  da bi ste dobili nešto, nešto morati dati za uzrvat. U većini slucaja to su vaši podaci koji se kasnije prodaju trećim stranama. Ne kazem da je ovo loš dil, samo da besplatno ne postoji ako nije rarovanoJ.

3.       Lajkuj bližnjeg svog. / Ljudi su sujetni, svi cene sopstveno mišljenje. Ako želite da zadržite dobre odnose sa onima do kojih vam stalno ne treba vam biti teško da im lajkujete postove jer ćete na taj način očvrsnuti vezu.

4.       Ne spamuj. / Niko ne voli pričalice od kojih ne može doći do reči, naročito ako ih ništa i ne pita. Ako vam neko ne odgovori na mejl, nemojte mu slati još jedan jer ćete time znatno smanjiti mogućnost da dobijete odgovor i na onaj koji ste već poslali.

5.       Tri put meri, jednom Share-uj. / Sigurno vam se desilo da ono što vam u jednom trenutku izgleda zanimljivo u nekom sledećem bude degutatno. Ako želite da se predstavite kao neko ko je aktuelan pogledajte da možda nešto sto je za vas novo još uvek  niste videli samo vi vaša mama, postoji mnogo klipova sa istom sadržinom na Youtubu, tako da broj view-a ništa ne znači per se.

6.       Uvek se Izloguj. / I na poslu i kod kuće, uvek su oko nas ljudi koji ne znaju apsolutno svaku sitnicu u našim zivotima, i tako treba i da ostane. Nije to skrivanje istine, samo je razdvajanje bitnog od nebitnog, ako je bitno rećićete im to i sami, ako nije nema razloga da neko to doživi kao bitnu tajnu.

7.       Koristi razlicite sifre. / Da, ovo ima veze sa prethodnim pravilom ali je i sigurnosna mera. Ko zna gde ste sve registrovali i kakvi oportunisti stoje iza tih sajtova. Najbolje je imati varijacije sastavljene od pojmova koji su samo vama povezani ili imati isti backup mail za sve naloge.

8. Razdvoj privatni i poslovni zivot. / Ovo naravno ne važi za sve ljude, ali većina nas ima želju da razdvoji ove dve sfere. Ne morate imati odvojene profile, ali onda pazite ko sve može da vidi i koje informacije. Poznat je slučaj iz 2009, kada je čovek dobio otkaz postavivši slike sa žurke na Facebook, slikane u vremenu dok je bio na bolovanju.

9.       Plaćaj debitnim karticama. / Postoje zaštite, postoji oprez, ali na kraju krajeva pitanje je koliko ste spremni da rizikujete, a da zapravo ništa ne možete dobiti. Ovako rizikujete samo ono što imate na računu, pa sami odaberite koliko će to biti.

10.   Kada se promovišeš, radi to strpljivo. / Da li biste verovali marketing stručnjaku koji bi vam obećao uspešnu instant promociju ni za šta, ili za malo više od toga? Ne postavljajte linkove na sajtove koji sluze samo za to, ne koristite Black hat SEO, sve će vam to doneti samo privemeni uspeh koji će se pretvoriti u neuspeh pre nego što počne da se isplaćuje.

11.   Prilagodi se, jer sve se menja. / Otkad je pocela 2.0 era, male promene su svakodnevne, a velike redovne. Zato treba prihvatiti nova znanja ali ih ne shvatati kao dogmu, uskoro će ono biti zastarela i najverovatnije kontraproduktivna.

Gost na blogu: Nemanja Đurić
Master filozofije i komunikologije. Decenijski stanar Intereta i istraživač fenomena koji su uzrokovani njegovom penetracijom. U žizi insteresovanja su mu online PR i problemi vezani za interferenciju između virtalnog i stvarnog identiteta.