Blogovi i PR

Panel koji sam sticajem okolnosti moderisao na Blogomaniji stavio je nadam se tačku na i na već više puta prežvakivani priču o odnosu blogera i PR-ova.

Osim što vam preporučujemo da skuvate kafu, udobno se namestite i svakako odvojite sat vremena svog života da ga pogledate (i vrlo dobro saslušate šta ekipa komunikatora kakva nikada nije okupljena na jednom mestu ima da kaže) skrećem vam pažnju na deo Krešine priče o značaju SEO tehnika za PR.

Napomena: Kao što ne priznajem za ozbiljne PR-ove koji nisu bar šest meseci proveli po redakcijama tako ne smatram za ozbiljne ni PR-ove koji nisu bar šest meseci pisali blog.

Sekcija za Online PR Društva Srbije za Odnose s javnošću pripremila je ove preporuke za odnose sa blogerima.

 

Linkovi korisni za ovu temu:

Novinari Vs. blogeri ili klasični mediji Vs. blogovi?

Uticaj blogova na novinare

Blogovi i zakon o javnom informisanju

Bloggers Relations u praksi 1/2

Bloggers Relations u praksi 2/2

Kako prići blogeru (odnosi s blogerima)?

Upravljanje e-reputacijom u praksi: Uspon i pad “uticajnih” tviteraša i blogera

Eto dosta materijala za ispravno postavljanje ovog odnosa.

slika je ukradena odavde

#konkurencija meu social media agencijama

Stara kineska izreka kaže “Novac je kao lišče opalo po travi u jesen. Treba se sagnuti i pokupiti ga.”

Moj jutrošnji lajk na negativan komentar na fan pejdžu koji održava jedna digitalna agencija izazvao je burnu raspravu na Tviteru i poziv na rat među digitalnim agencijama vrste pretežno social media. Pored ostalih iskorišćen je hash #konkurencija. Da zanemarimo sada dilemu da li treba da se suzdržavamo da negativno komentarišemo poteze kompanija, organizacija ili osoba čijim prisustvom na društvenim mrežama se bave ljudi koje znamo fokusirajmo se na pitanje konkurencije među nama koji se ovim poslom bavimo.

U Srbiji posluje oko 250 firmi i ustanova koje bi svi rado videli za klijente. To su tri operatera mobilne telefonije, banke, industrija piva, vode i osvežavajućih pića, malo mode, par brendova, IT firme i uvoznici elektronike… i to bi bilo to. To su oni koje vidite da se oglašavaju, za koje pretpostavljate da tu ima novca i da će nešto raditi na ili već rade na vebu pa i na društvenim mrežama. Posebna je priča da li treba da svoj razvoj i budućnost, ako spadate u digitalnu agenciju vrste pretežno social media, da vezujete isključivo za ovakve klijente. Ima tu dosta za i protiv.

Dakle to je 250 vaših potencijalnih klijenata. Da krenemo dalje. U APR-u je registrovano između 70 i 80.000 firmi vrste d.o.o. To su opet oni za koje bismo mogli pretpostaviti… čekaj malo. Znamo gde živimo i kakva nam je privreda ali hajde da pretpostavimo da bar 1% firmi u Srbiji, van ovih 250 veeeelikiiih dobro posluje, da nisu u kanalu. To daje dodatnih 750 targeta. Ukupno do sada .”

Moj jutrošnji lajk na negativan komentar na fan pejdžu koji održava jedna digitalna agencija izazvao je burnu raspravu na Tviteru i poziv na rat među digitalnim agencijama vrste pretežno social media. Pored ostalih iskorišćen je hash #konkurencija. Da zanemarimo sada dilemu da li treba da se suzdržavamo da negativno komentarišemo poteze kompanija, organizacija ili osoba čijim prisustvom na društvenim mrežama se bave ljudi koje znamo fokusirajmo se na pitanje konkurencije među nama koji se ovim poslom bavimo.

U Srbiji posluje oko 250 firmi i ustanova koje bi svi rado videli za klijente. To su tri operatera mobilne telefonije, banke, industrija piva, vode i osvežavajućih pića, malo mode, par brendova, IT firme i uvoznici elektronike… i to bi bilo to. To su oni koje vidite da se oglašavaju, za koje pretpostavljate da tu ima novca i da će nešto raditi na ili već rade na vebu pa i na društvenim mrežama. Posebna je priča da li treba da svoj razvoj i budućnost, ako spadate u digitalnu agenciju vrste pretežno social media, da vezujete isključivo za ovakve klijente. Ima tu dosta za i protiv.

Dakle to je 250 vaših potencijalnih klijenata. Da krenemo dalje. U APR-u je registrovano između 70 i 80.000 firmi vrste d.o.o. To su opet oni za koje bismo mogli pretpostaviti… čekaj malo. Znamo gde živimo i kakva nam je privreda ali hajde da pretpostavimo da bar 1% firmi u Srbiji, van ovih 250 veeeelikiiih dobro posluje, da nisu u kanalu. To daje dodatnih 750 targeta. Ukupno do sada 1.000. Pošto neko danas u Srbiji apsolutno ne sme sebi da dozvoli da u svom marketing miksu nema i internet a posebno ne društvene mreže svi su oni potencijalne mušterije.

Ostaju nam još ustanove (Vojska Srbije i Srpska pravoslavna crkva kao klijenti, zašto da ne), državne institucije, javna preduzeća, NVO, itd. Da radi lakše računice kažemo da ih je 200?

To je ukupno 1.200 potencijalnih klijenata dragi moji. A gde su na primer samo restorani. U Beogradu ima bar 200 napucanih restorana gde tanjir jela ne košta ispod 900 din. Neka njih bar 10% shvati da treba da budu na vebu (većinom i jesu) i na društvenim medijima. To je još 20 lakih klijenata.

Ali hajde da se zadržimo na onih 1.200 potencijalnih klijenate koji su ziceri. Koliko jedna agencija može da opslužuje klijenata? Ne više od 30 do 40, sa 45 do 50 paralelnih kampanja. Posle se gubi fokus, mašinerija postaje preglomazna i bolje je podeliti posao. Da bi se taj broj klijenata valjano opslužio potrebno je 30 ili više ljudi u timu a naše agencije u proseku broje tri do pet ljudi. Ali hajde da zamislimo da imamo agencije koje su sposobne da hendluju po 30 klijenata istovremeno.

Koliko je to potrebnih agencija dragi moji, koliko je 1.200 podeljeno na 30?

To je 40 agencija sa po 20 do 25 ljudi koje mogu paralelno da opsluže po 30 klijenata.

Imamo li ih? Naravno da ne! O kakvoj onda konkurenciji uopšte pričamo?

Hoće li bar tih 1.200 potencijalnih klijenata postati i ostvareni i kada? Vratite se na prvu rečenicu ovog teksta.

ilustracija je ukradena odavde

“New Media Summit” Chillout Zone

 28. septembar 2011, Hotel Continental Beograd

Septembarski New Media Summit je posvećen lokalnoj, regionalnoj i panevropskoj razmeni znanja i iskustava, sa fokusom na marketing i medije.

Cilj projekta je da na regionalnom nivou okupi veliki broj marketinških i medijskih profesionalaca promovišući korišćenje najsavremenijih informaciono-komunikacionih tehnologija, zarad unapređenja i osavremenjivanja načina funkcionisanja medijske i marketinške industrije u regionu i Srbiji kao njegovom centru.

Ove godine po prvi put biće organizovan network party ChillOut Zone

ChillOut Zone se otvara po završetku panel diskusija, i predstavlja mesto za neformalne razgovore, prezentacije, razmenu mišljenja i novih ideja, rasprave, nadmetanja, dileme, nove kontakte i po koje (bezalkoholno) piće!

Chillout Zone – moderatori i teme:

  •  Istok Pavlović – Viralni marketing i njegova upotreba u Srbiji i regionu
  • Jelena Jovanović – Ko i kako utiče na odluke o kupovini u informatičkom dobu
  •  Miloje Sekulić – Vrednost internet objava
  •  Dejan Restak – Šta personalizacija na internetu krije od vas?
  •  Ivan Dimitrijević – Insights kreiranja online medija kampanje
  •  Vladimir Aranđelović – Izazovi online medija planiranja
  •  Rade Tričković – Alati za optimizaciju online oglasnih kampanja i bihejvioralno targetiranje
  •  Goran Aničić – Tradicionalni mediji na društvenim mrežama
  •  Ivan Minić – Šanse za uspeh internet startup projekata u Srbiji
  •  Nebojša Radović Eniac – Profesionalno pozicioniranje kroz blog
  • Lale Marković – Upotreba videa na internetu

U svojoj prezentaciji potrudiću se da vam predstavim jedinstvenu, originalnu metodologiju koja objedinjuje kvalifikativnu i kvantifikativnu ocenu online medijskih objava. Uzor za njen razvoj je metodologija Društva za odnose sa javnošću Nemačke. Autor je M.Sc. Nemanja Đurić, dipl. filozof i master komunikologije. Nadam se da će uslediti diskusija koja će nam pomoći da je zaokružimo.

Soba za novinare na sajtu PR agencije

Ovaj predlog unapređenja odnosa sa medijima prezentovan je 7. aprila 2011. na 11. međunarodnoj konferenciji “E trgovina” na ” na Viagra Online Viagra Online Paliću Generic Viagra